Otadžbina

^ ЋЕ ^% ' 10 Г V Л Д о иЏИА" с'Е1АУ1С Фр I ,4 -Л " *< п 1Л • ОТАЏБИНА.

Ш овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Оуморног чела мрачним борама 0 вековечности ирича далекој; Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке. Векова тавних то су трагови Те црне боре, мрачне пећине, А камен овај ко' пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила; Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Депећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен Ке некад смело презирућ' Душмана чекат чете грабљиве: — И само дотле, до тог камена До тог бедема .... Ногом ћеш ступит можда поганом? Дрзнеш ли даље 1. ., Чућеш громове, Како тишину земље слободне