Otadžbina

СЕЉАЦП

би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао сватове све најчеститнје људе у седу: ту је чича Илнја, ту у-читељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи; Ту се чича Илија мало загрејан диже иза совре. — Е браћо, једи смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и добрих пријатеља, а сад једну да наздравимо нашем мдадом домаћину и његовој мдади. . . Здрав си Стоде синко, са твојом младом Смиљом, да бог да лепо да у љубави и слози дуго поживите; бог вам дао од срда порода и свакога изобиља да богда! . . Млада Смиљана поруменивши приђе му руци и пољуби га, као што придичи доброј домаћици, а чича Илија је овако наставио свој говор; — Ну браћо! многа села и многи људи, па ево и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неиравде што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начадник Трипковић, а овај наш грбави Јова У свакоме његовоме злу и оиачини, беше им десна рука; ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; треба ли кога осрамотити опет он, и све он, па он! .. Но браћо и пријатељи, ево у Зајечару веле да је дошда некаква комисија, да ту баш на извору упозна терете, муку и сузе сиротињске, ну вељу да идемо да се пожалимо: док се дете не запдаче мати га се не сећа... Ја тако браћо, а како ви ?.. — Тако је чича Илија, рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. . . Никако другче но да се тужимо! Чича Маринко стари механџија остави малу сешку воју је на кридима миловао, иа скинувши свој мастан вес с гдаве рече весело. — И треба браћо! .. Тако не био чича Маринко, ако и ја с вама не пођем!.. Обућићу лепо моје старинске трговачке, чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!.. А не, глоби, удри, везуј, и то све нас сироте Каменчане!.. А у Злоту и у Подгорцу, е ту