Otadžbina

СЕЉАЦИ

47

— Господине. . . није пуцао! Тако ме бог помогао, није!.. — Ви Срби! Ви стари људи! Па да тако подло лажете?.. Рече прекорним гласом председник. . . Ко вас је навео на то, ха? . . — Кмет Јова ми је припретио да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовда Дису пољака наместити за бирова; и да ћу се замерити и самоме капетану ако не кажем као што ми он заповеда. И брат Аврам је признао да је криво сведочио. Кад је господин председник све то саслушао он погледа презриво на капетана и на Јову, па се онда окрете младоме Стојану па му тихо примети: — Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а опи који су у власти, одговорни су за своја дела нред законом.. . Иди сад кући и ради своје послове, а ти га кмете Еемој више гонити, ви сте људи, ви сте комшије треба да будете браћа међу собом! Данас си ти кмет сутра ће бити он. . . Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину па је отишао својој кући. Капетан и кмет Јова остадоше посрамљени, али не могоше дуго издржати презриви иоглед господина цредседника него изиђоше напоље. — Милисаве прежи коње, рече капетан. — Та још једну ракију госпођине, нуђаше га Првул из Злота. Кмет Јова погледа у капетана крпшом, а капетан у земљу.

Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља изслеђења чинила. Кад се то по округу прочуло људи охрабрени пођоше са жалбама; па и саме општине дођоше нред комисију са својим основаним тужбама противу иачалника и господина Раје. Само што је у томе Каменац заостао а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били. Али кад