Otadžbina

ЈЕ.1АДА И ЈЕЛ11НИ

што ннје могло друкчије нн бнтн, новинарство се грчко развидо истом но добитку народне самосталности. Докле је садашње краљевство било нод турском вдашћу, нигде се у грчким земљама није штампало ван у Цариграду у патријаршаји, где је била једна штаммарија. Ту су се штампале црквене н понекад школске књиге. До устанка штампале су се грчке књиге у туђнни, и тамо је и журналистика животарила. Првнм новинама грчким био је научни Лд%1од ео/итјд, који је почео издавати Антим Гази у Бечу 1811 године. 1 ) Тај исти лист излазио је до 1821 год. Исте године на истом месту почео је излазити ФсХоХоу/лод хтјХеу^а(рос, који није дуго трајао, а мало касније КаХХсотггј (1819—-21). У Паризу су издавали Спиридон Кондос и Агатофрон часопис МеХиуасс (1819—21). Први лист на грчкој земљи био је "ЕХХтјмлг / ааХтиуђ,, који је 1821 у Еаламату почео излазити. У новој грчкој држави новинарство се ночело знатно развнјатп, далеко живље него међу Србима. Већ 1844 године бпло је у Грчкој 20 периодских листова, међу којима 7 иолитичких 2 ). Највише их је излазило у Атини. Кад се водила препирка о уставу (1844) свака (пародна, владина. руска, енглеска и Француска) странка имала је свој политични орган. Године 186'/) било је у Грчкој свега 62 часописа (у Атини 24 политичка, који су излазили пет пута, двапут или један пут на недељу), од којих је један Француски, а један пола грчки пола Француски. Осим политнчних листова било је 4 недељпа листа белетристичка, 2 лекарска , 1 војнички, 1 судски , 1 црквени, ') У истом месту излазиле су „Сербсил новинн" још 1791, 1792 године. 2 ) Те године имали су Срби (осим Хрвата, у којах је било још мање), свега 6 часопаса, 3 политична и 3 литерарна. 3 ) Те годпне пмали су Срби (оспм Хрвата) 17 часопаеа, између којпх 7 нолптпчннх, од којих ниједан није излазпо свакп дан. Осим тога било је 2 књпжевна, 4 шаљива, 1 земљоделскп, 1 гаколски, 1 црквени, 1 војнпчкп. Но у нас се управо по том стање журналистике креће напред, јер у 1866. имамо 22 чаеоппса, п међу њима 12 политичних.