Otadžbina

52

ЈЕЛАДА II ЈЕЛИНП

ради показати корист од таких књига, као што је ова, кад би биле добре. Ми говорисмо о томе, како је добро да се „савезници" боље познају, еда би се дакше, кад „дође време", оствариди посдови савеза и предузео познати задатак. Али има још једна корист од тога познавања. Ако је истина, да је интерес у почетку овога чланка поменутих држава бадканскога полу-острва, да у заједничком савезу раде око свога и сродних племена унапређења, о чему се једва може сумњати, онда је у интересу тога унапређења, да све те државе прате једна другој садашњи кудтурни и државни развитак, који није ниптта друго „него пут будућности њиховој." А није. доста само, да познају једна другој пут, него и да се надмећу у добру, да пазе, где је и у чему која од које изостада, па да се .једна за другом у добру журе. Исто тако, да се злим искуством устављају, не идући на путове, за које је очевидно, да добру не воде. У томе би се показао прави савез. А мдаде нове државе, исто као другови и парњаци, могу много једна од друге учити. Двојаким дакле начином могло би се корачати к будућности, изучавањем међусобице, и уз то мерењем сувремених корака, да бисмо знали, иде ди нам развитак упоредо, и у чему је ко јачи или слабији. Овако упоређење особито је корисно с Грчком, за то што .је то земља, која је почела у један мах са Србијом; јер време 1815 —1830, време дипдоматске тешке радње кнеза Мидоша, не може се рачунати у историју самога државнога развиКа Србије, које се озбиљно почиње с проглашењем права, с годином 1830. И ако је Грчка насељењем скоро једнака са Србијом, раздику ведику чини њен отворен трговачки и морски подожај, којему је прва историјска носдедица веће богатство, а услед тога јачи развитак народнога живота. Тако ћемо на придику погдедати на штампу, то било сваковрсног народног живота 1 ). Као ') Податци су дрпени нз „Научног словника," у колпко нису из горе поменуте ћњиге.