Otadžbina

56

ЈЕЛАДА II ЈЕЛИНП

С истим појавима силно је у свези питање о стању школа, за то ћемо и о њему прикупити нешто података. 1 ) Као што друкчије не може ни бити, шкбла и школовања за владе турске било је мало, али их је опет било по већим трговачким местима и средиштима, где су Грци живели. Таква су места: Хиос, Смирна, Солун, Кидонија, Крета, Патам, Пар и т. д. Грчка школа у Хиосу основана је подарком Јов. Андр. Варваћа, који је на њу жртвовао 125.000 гр. тур., што према оидашњем течају вреди данас два пут толико. Други један Грк оставио је школи у Мезову 7000 рубаља. Таки примери из времена, у којима се родољубље у оишге мало машало оваких путова, могу будити само поштовање. 2 ) Од времена устанка, као што је наравно, посвећена је нарочита брига тој грани народнога живота. Године 1832 било је у целој Грчкој 75 основних школа, 18 „јелинских" или средњих нижих школа (полугимназија) и 3 гимназије са 11.000 ученика. Већ 3-ега Марта 1834 издат је закон о јавној народној настави, у коме се говори о предметима, који ће се учити, којим се поставља у дужност општинама, да мало по мало школе подижу и издржавају, којим се проиисује, да школу походе деца од пет до дванајест година, којим се установљава месна, среска и окружна школска инспекција, којим се установљава учитељска школа итд. Као што је обично за таке на високо основане законе, много се тога није извршило; али је љубав према просвети у народу била веома силна, и одмах ће се видети, колики је рад у ствари иоказала. Након 24 године — у 1856-ој, било је свега просветних завода за наставу оволико: 450 јавних школа основних (са 495 учитеља и 41.597 ученика), 300 ] ) Уз горз поменуто: ВгапсНз МНШеПиндеп ићег впесћеп1ап<1. III. Бе1р21§, Вгоскћаиз, 1842. ,Ј ) „Школа" 1871, стр. 463 донела је глас о једном прекрасном примеру грчког родољубља пз најновпјег времена. Јован Варпна месар, који је те године умрћо, оставпо је више од пола мнлнона драхама, од чега половину на школе, а половину на састав народне флоте!