Otadžbina
ЈЕЛАДА II ЈЕ.ШНН
57
таких истих приватних школа са 300 ученика; 93 ниже средње школе са 165 учитеља и 4992 ученика; 11 гимназија са 67 учитеља и 1182 ученика, свега дакле заједно 854 школе са 1027 учитеља и 57800 ученика. Осим тога имали су тада и учитељску школу, вишу дентралну школу за женскиње, сенинарију за свештенство, војну школу, учитељску и занатлијску школу, и као највиши просветни завод отонски универзисет, установљен године 1837 с библиотеком од 80.000 свезака, звездарнидом, ботаничком баштом, музејем, све у Атини. У књижици, којој је горе наслов наведен, налазимо на стр. 74 један статистички преглед стања школа, при коме није назначено за коју је годину, али ће на сву прилику бити за 1872. По томе прегледу види се да у краљевинн Грчкој има 991 школа мушка, 186 школа женских, 4 школе трговачке, 1 трговачка академија, 3 семинарије, 3 школе поморске и 1 поморска академија, политехника, учитељска, земљоделска и богословска академија, 17 гимназија, једна виша женска школа и университет. У тим школама учи се близу 7000 ученика. 1 ) Университет има 4 Факултета: богословски, нравнички, медидински и философски (речитости и наука). Радна снага университета броји 62 редовна, 9 ванредних, 2 иочасна проФесора и 12 додената, свега дакле 85 лица, број, који припада већим университетима. Није мањи ни број слушалаца, који износи на 1248 овако подељених но Факултетима: богословски са 28, правни са 622, лекарски са 423, куда ваља прибројати и 55 ученика, који се спремају за апотекарство, за тим философски са 120 ученика. 2 ) ') На крају школске 187^ | 3 год. било је у Србији 542 различнте школе (рачунећи ту приватне, све више, па п велику школу) и у њима свега ђака 25.527. Око њих је радило ирофесора, учнтеља п учитељака свега на 812, и то 150 у средњим и впшим школама, 627 у иародним или основним и 29 у приватним школама. У ближе нодатке не улазпмо, јер је већ познато, да ће један сурадник овога часописа спремити оиширне податке о овој ствари. 2 ) У нас нема статпстичног дела о стању јавне наставе кроз разне године, од како се о њој у нашој држави ради. Сад је нешто грађе, што је публиковано, растуреио по разнпм делима -о шко-