Otadžbina

60

ЈЕЛАДА И ЈЕЛЦНИ

одима источнога питања рашнре знања о њнма самима, те да се тиме с једне стране батри дух за борб} г и ванрезања културна, која никад не престају, а с друге,,да се међусобннм проучавањем снремамо за заједнички рад, говориди смо оводико о књизи „Једада и Јелини" и о самој Једади и Јединима, да би се дакше видеда корист такога поређења. Што се тиче књиге, тим смо хтеди да кажемо, како је у њој срећно подешен избор предмета. Овде бисмо имади још да извидимо, да ди је и израд онако срећно за руком пошао као што је избор. Аликуд се год у књигу погдеда, види се, да писцу није служидо онодико литерарне вештине и знања српскога језика, колико је имао. како се види, воље и.времена, да послужи идеји, за коју је доиста вредно трудити се. Уз то, ма кодико да смо ради нризнати и хвалити родољубље и оданост својему, не можемо превидети на више места правац идеја, који дотерује до духа мало иријатељског словенству, и самоме јужноме, с којим су извесно главни интереси Јсладе једнаки. Гдегде се узима у поређење Србија (н. пр. на стр. 86 при говору о банкама и иначе), па се то чнни начином, у коме посве недостаје такта, кроз који као нека ненакдоност продире. Има свашта своје узроке, и ваља мудро промернти, докле може само снага, а откле покрај снаге треба још и среће и па и самих угодних околности, топограФских и геограоских угодаба, те да се може нешто створити. То је г. писац мало имао на уму. С тога му књига има вредностп више ради циФара него ради реФлексија. Иди шта се друго може мисдити о реФлексијама у књизи, у којој нађу места овако догпчни изрази: „Јелинском законодавсгву темељ је законик великог Наподеона, разуме се преиначен ирема потребама јединског народа. Законик јелински једном речју иоцриен је из најсавршенијих закона јевроаских." Или : „Некодико је година сдободе било довољно, да се Једада са свим преобрази. Они, који су је посећавали и даиас је посећују, на јс сравњују с оним стањем, у коме је бида за време турске владе, не могу да се начуде и својим