Otadžbina

ЛЕЛАДА Ц ЈЕЛИНИ

61

очима верују. Где су се негда простирале тамне шуме, тамо сада цветају баште и угледни перивоји, а где су по занемареним пољама (тако) расле дивље травурине, бодљике и класичина, туда се сад сеје ншенида и друго корисно биље. Маслине и коринтско грожђе свуд сад замењују трн>ак и дивљу лозу. Гечице и поточнћи под турском владом тумарали су, вијугали, разливали се свуда, наносећи грдну штету земљеделцу, а данас су враћене у своја корита и по вољи земљоделца натапају около стојеће земље и баште." А неколике врсте даље стоји: „На основу статистичних података на светло даних 1864 год.. од министарства унутрашњих дела укунни иростор данашње Јеладе износи 45,699.248 стрема 1 ). Земљоделство за сада заузима 6,076.000 стрема." Мало даље налазимо цифре, ио којима „простор неспособан за земљорадњу износи 26,405.348 стрема, те за земљорадњу остаје .11,748.000 стрема". Ми очекујемо,да је и земљорадња у Грчкој напредовала релативно онако исто красно, као што су и остале струке, и не бисмо рекли, да је на том пољу мало учињено. Овим поређењем хтели смо само казати, колико се мало литерарне вештине показује, кад се појезија меша са статистичким цифрама и излагагањем. Или како стоји са литерарном вештином у стилу и излагању у књизи, у којој долази оваки пасус: „Запловисмо исиод Трста, на лево нам остаде сигурни залив Муђе, а на десно око нам се изгуби у пучини морској! Лађа је ненила по тихом мору. Канодистрија замакла је с позоришта као села и друге- варошице, са којима су посејане обале равне и питоме Истрије. Пред нама су крстариле војене и трговачке лађе, ноћ је тамна и поветарац тихо; природа је ћутала. Фазана (?) војно пристанпште из далека нловећем путнику са својим светњацима сигурни пут показује и од сваке незгоде опасног пловења одвраћа." А иначе читаоцу дође кроз ту књигу много питања на памет, на која налази одговор само крњ или кратак. Преглед историје ваљало би свакојако да је дужи, на ма било у ') Стрема је 1600 □ хв.