Otadžbina

ВОДА

81

сова.') Тежина једне запремнне водоника на 0° и под притиском барометра од 760 мшшметара узета је за јединиду тежине. Једна запремина кисеоника под истим физичним приликама тежи управо 16 пута више од толике исте заиремине водопика; т. ј. специфична је тежина кисеоника 16, кад се водоник као јединица узме. Мало час изложисмо у ком се односу по заиремини једини кисеоник с водоником градећи воду, а како знамо ад још и то, у ком односу стоје тежипе једнаких запремина кисеоника и водоника, онда нам је познато у исто време у ком се односу и по тежини та два гаса једине, градећи воду. Две заиремине водоника, које теже 2, једине се са 1 заиремином кисеоника, која тежи 16, и тако граде 2 зааремине водене иаре ј, које теже 18. •—• Ове тежине једнаких запремина елементарних гасова, бележе се хемијским знацима, па се њима и сложена тела означују; како се вода састоји из 2 запр. водоника и 1 запр. кисеоника, то јој је дата овака Формула: Н 2 0. Из ове Формуле видимо, да се вода састоји из 2 запр. водоника и 1 запр. кисеоника; из ње се види даље и то, да су ту 2 мерљива дела водоника сједињена са 16 мерљивих делова кисеоника. Осим овога свака Формула представља нам 2 запремине означеног једињена, јер запремина елементарних гасова може бити колика му драго, па опет за то кад се хемијски с.једине, даће само две запремине новог хемијског једињења. Узмимо да се х запремина елементарних гасова хемијски сједине, продукт тог једињења имаће опет само две запремине. Модерна теорија хемијска иретпоставља, да материја није нека хомогена маса, него замишља, да је састављена из неких безкрајно малих честица, које се механичким путем не могу даље делити. Узмимо неко тело и утуцајмо т ) Нређе је телшна ваздуха узимата за јединицу, премда се физичари већином н данас њине служе. Хемичари пак узимљу водоник за јединицу тежине, јер је он најлакши гас, а осим тога он је просто тело, а не као ваздух смеша гасова: још један разлог овоме видпћемо доцнпје.

6

ОТАЏБ1ША I