Otadžbina

82

ВОДА

га у најситннји прах, што нашим најбољим справама учинити можемо, иа опет за то, свакп поједини трунак у овоме праху, садржи безкрајно много оних најмањих, даље недељивих честица. Вештина грађења микроскопа дошла је данас до великог ступња савршенства; тако сада се микроскопом научно испитују и такви предмети, које голим оком ни пазрети не можемо; но поред свега тога, још смо непрестано далеко од тога, да и микроскопом можемо видети оне најмање честице материје; оне су одиста безкрајно мале, с тога и јесу за наша чула неосетне. Ове најмање честице материје зову се: молекили. Молекили су дакле нешто безкрајно мало, и као такви дејствују привлачећи једно на друго, само на безкрајно малом одстојању. — ако замишљамо да су молекили безкрајно мале честице материје, које механичким путем не можемо даље делити, опет за то они су сложене јединке, које можемо неким другим силама, хемијским силама, у још мање честице раставити. Ове друге најмање частице, што су саставни део појединих молекила, зову се атоми. Молекили су дакле најмање јединке, које као такве могу слободне постојати; атоми су иак најмање честице материје, које не могу слободне иостојати, него се увек по две, пли више таквих честица, узајамо прнвуку и тако молекнл граде. Да су молекили одиста склопљене јединке уверавају нас сва сложена тела хемијска; узмимо н. пр. воду, ми не можемо њен молекил другојаче замислити, но да се састоји из двојаких честица, из водоничних и кисеоничних атома. Ово исто вреди и за проста тела (елементи); и њихови су молекилн састављени најмање из два, а по где што и из више атома. Ми одиста не би могли замислити, како би могла два атома један поред другога слободно стојати а да се не привуку, кад сваки има своју привлачну снагу. Кад се каквим хемијским процесом прва два атома ослободе, а они се у том тренутку узајамно прпвуку, те награде молекил; ту су њихове прпвлачне силе иотпуно неутралисане узајамним привлачењем њиховим. Ако се на овај