Otadžbina

2*

ВАСЛ РЕШ11ЕКТ

19

Радо је метао на „лутрију." Колико је пута добио „амбо" ни рачуна. нема, а добио је и један повећи „терно" од шест стотина Форината. Нешто је дао од тога госиођи тамничарци за њену и мужа јој доброту као подарје, нешто себи задраш, а оно друго да Аници, да нешто за себе употреби, а оно остало у сахрану узме. Васа није био жељан новаца, још је он по где којем робијашу делио, особито који је имао деце. Ма да је у ланцима алије по улицама ишао слободним лицем; сав га град познавао, и млоги би га сажаљевали. Тако проводи Васа у тамници дане и године. Највећи терет лежаојена срцу, на имену његова стрица, чика Јосе. Можда би му како год за руком пошло да га одавде каквим упливом у други какав град преместе, ал онда још горе; у случају каковог Васиног изгледа овде може коју добру реч прословити, али на даље тешко је. Но сад да видимо, док се Васа тако пати, шта други раде. 13 Сиоменуто је да је чика Игња умрљо. Оилакала га родбина и Деникола. Био је сиромах поштен , ал особењак, и много је узрок Васиној несрећи, а због тога и сам је био несретан: у жалости, без искре наде умрво је, — куд ће горе? Сад да видимо шта је са Стевом. Прве године добро пролазе; већ има и двоје деце, мушко и женско. Стева и госпа му нису Игњине Форме, они све на веће теже. Узели су за мустру чика Јосу и његову госпу. Ништа се не заслужује, само се троши. Па се више троши нег што иметак доноси. Све једнако капом ветар тера, све у шали живот проводи. Нико њима није раван. Живе као два голуба. Али настану рђаве године почну дугове нравити , и оиет ни једно не ради ; нит он прискрбљава, нит она чува. Он цело после подне у кавани, а она по „визитама;" још није хаљине износила, већ их собарици поклања.