Otadžbina, 01. 05. 1875., str. 275
272
СОЛУН—РБСОВА
бешаља надати, да добије посдедњега конака (пред Солуном); ниже јужније нигде се не би могао надати да и најситније логорске потребе намири. Нарочито у води и дрвима нај јаче би оскудиде трпио. За воду веројетно, да би се могло помоћи сдужећи се пољским бунарима. Од Солуна до Рвсова има 8 сах., путујући као што иду кириџијски коњи. Бадава ће се на турским путовима очекивати добар конак после труднога дневнога марша на коњу по жези и прашпни; путник мора бити задовољан и с главицом црна лука, комадом „бајат" хлеба и нешто мало устојана сира. А ноћ проводи се лети где се може, иза ма каквог ћошка опалога хана, на асури својој, покривен ашом коњском и седлом под главом. Но све је то заборављено сутра врло лако, ако се само није морало устајати ноћу да се отера какво залутало гладно магаре које се и само изнемогло навали на ногу уморноме путнику. Но тамо је све из јутра дивно — чисто плаво небо и сунце изазивље на нови дан. Примедбе на Ханову карту поречине Дрина и Вардара Путујући, ја сам нмао у рукама карту, коју је нзрадио проФесор Кииерт у Берлпну, по датима Хана аустр. конзула. Овога дана приметио сам на н>ој ове погрешке: 1. Тамо стоји на Штипскоме иуту да пут од Шеих-Хана (на карти, код мене жан у Галићу) излази на косу, која ,је у с. з. продужењу оне још од Хортјан брда нзнад Солуна; у истини, пут остаје ненрестано исиод тога венца, којп је с десне стране иута; пут се тек мало попне од Галићке реке, као гато ,је у опису речено, нреко јаружасте нијансе и с ње попречке слази ка чесми пред Алихоџаларом. Овоме венцу пут долазн непос редно чак у Авретхисару, као што је у опису речено. 2. Орманкјеји (на карти Амбаркјеји) село, ваља да стоји блпже друму штииском; а језеро северно од њега које је на карти скоро сахат далеко, као и Галићка река, која је означена опет 1 сахат јужније — у ствари су: у колико сам с пута видио оно неиосредно на северу, а ова неносредно на југу од села (до 1 килом.) Пут Р1иколаидиса. 3. Село Хајдарли не лежи на путу, оно је негде са стране пута, а тако исто нема нпкаквога прелома који бп с иута нолазно (изнад Хајдарлпја на карти) за у реку Авретхисарску, (ј. и.) 4. Сннже Авретхисара дознао сам да имаде село Фргово. 1.3. Марта 1875. Београд. ЈА их, ј-^ик. у1хл и-к.,