Otadžbina

600

IIГЕ ДВАДЕСЕТ II СЕДЛМ ГОДИНА

мдађан који Србин, хе да се угдеда на узоритог јунака јарковачког. 1 Релација гласи: в На маршу од Новог Седа доспела је наша војска посде по ноћи у Самош. Ту добијем ја задатак: да са 66 момака Јарковчана— маџарски стан обиђем; за његови деђи надазећи се мост јарковачки иоседнем; и овај — до даље заповести — држим. Кад сам ја из Самоша изишао, стигне ми Пера Јовановић са две чете Варадинаца, и рече ми, да је добио надог: мене при вршењу мог задатка иоткрепити. Окодо 3 сата посде поноћи почео се бој иа динији маџарских предстража а четврт сата доцније стизади смо ми на место нашег опредељења; ја сам први доспео на мост и први сам ватру оборио у хаос бегајућих Маџара на мосту. До 9 сати — од придике — биоје Пера Јовановић са мном заједно на мосту, и борисмо се непрекидно; гдавна битка бида се на пољу јужно од Јарковца. Тада он пребере своје чете, н по што је мени напитање: куда ћеш? одговорио: брате, ти си добио задатак, да држиш мост, ^ржига! ја идем — оде у правцу к истоку од куда је наша кодона и дошда. У том правцу био је у то доба још путотворен; а ватра се к југу удаљавада. Останем ја са 50—60 момака, Јарковчана и Варадинаца, јер смо се још ноћу измешади биди. Посде оддаска Пере Јовановића опседнеједно одељење Мацара п нашу источну страну. У 10 сатн повикаше ми војници: шта ћемо сад, господине, немамо више барута! Мој задатак на мосту сада — без даље заповести — беше извршен. Без стрељива дају се обранбени предмети узети и то с бајонетом, ад не одржати. По што сам се осведочио, да је истина, што ми војници рекоше, приберем моје одељење у гомиду, и прокрчим себи — с бајонетом — пута кроз Маџаре, који су ме већ ту опкодиди биди. Управо к југу од нас још се чуда топовска жестока ватра: тамо је, — држао сам — н мени поћи ваљадо; и за то сам у том правцу моје одељење и одвео. Кад из седа изађосмо, угдедасмо гдавну маџарску војску развијену — Фронт

1 У аустријској ратпој повесници наилазимо на подобан случај, и то у битди на Ваграму (близу Веча) 23. Јуна (5 Јула) 1809. године. Наполеон, који тада стајаше на острву „Лобау", хоће у ОФензиву да пређе. У ту цел пошље јуришну колону од својих 44 батаљона на линију, коју заузела беше аустријска војска. Први треФен буде оборен и пагне натраг. Сад се баце на други треФен. Но из овога јуришне мајор Фром са два батаљона 42. регименте (тадаЕрбах) на велику француску колону—која беше двадесет и два пута већа од аустријског одељења, којим је Фром заповедао, и тако ју сузбије, да се Французи чак и у бетство даду.