Otadžbina

КРАЂЛ II 11РЕКРА'ЕА ЗВОНА 609 путовање суботом. И њима је био конак дању грм, а ходшш и мдитали, од звијезде до звијезде, за соком сустопице. Трећи дан, у први сат ноћи , приспију на једно ждријело. Бијаше небо ведро, а мјесечина на заходу. Гдедају под собом пространо Љешко поље, гђе су га ошапила седа, торови и колибе. Чују псе гђе око торина дају ; чују чељад гђе по гувнима жито вршу и вјеју, г!>е једно друго дозивље и разговоре воде. На једној узноситој дивади лежи црква света Петка, која се до по ње биједи као дабуд уз мјесечну свијећу , а од пб ње осјениде је гране високог и густог јабдана. ЈКодико су год ти четници вруће крви и на збр, кодико их је год свијест сдободида да добро раде, опет им се смрзну крв у жидама кад виђеше гђе су заброждиди. Сједу, помоде се Богу, као икад скрушено, пак почпу јести хљеба. Но вечери узме кнез цунет пун ракије, и наздрави дружини овако : „0 Боже и ведики свети Јоване! ако идемо кому на напаст, сви девет наски гдаве изгубиди : пси нам трупје изједи; не знадо нам се гроба на овоме свијету ни покоја на другоме: но остади људима за укор до деветога наса. Ако ди смо прегнуди правијем срцем да иренесемо ову задужбину нашијех старијех, и ако је она чиста и право стечена, света Петко мученице ! ти помози да звоно с миром дигнемо и понесемо на његов стари завичај, гђе је био посвећен и намијењен, без погибије ни наше ни нашијех здотвора ; да се на његов гдас опет купимо и Бога хвадимо. Одакшај тешко бреме, омекшај љути туч, и иосокоди срца наша !" А сви рекну три пут: „амин". Кнез да охрабри војску, што бијаше доста сјетна, окрене хитро смодитве на шаду : „Јаћу/ рече посмјехивајућ с.е, „пити први, јер се бојим, ако се је који од вас препао, да му не удари зуб о зуб, а руке не задрхтају, пак да не сдомије цунет и не продије ракију, а ја да останем жедан." Кад у пољу, престане граја и чељад подијегају, а ноћ превади к другој подовини, рече барјактар : „Ево је свак заспао и утишмао у првоме сну, но хајте на посао! Остани ти, кнеже, самопети : а овом ждриједу у заставн, а ја ћу с тројицом и са соком на звоно, ако нам буде до муке да ии браниш пдећа и повратак из поља, ако ди изгпнемо, да не пође уз звоно и кнез. А вас три друга вежите добро ресе од струка при ћесе, да се којему не омакне јер би образније бидо да двојипа погину, него да један изгуби струку, да се ругају Црногорци: „А чудно ли су дацмани стругади, а нико их гонио није!" Ако ди који погине, закунимо се да ћемо с њега оружје дићи да са Црногорци мртва не одеру; ако ди се који обр&ни, да га свакако радимо Отаџбииа II 89