Otadžbina

народни нокрет

623

да учини какви обрт, који би ио њеној памети донео користи народу; али је за то опет неумитни суд историје српске револуције мора осудитп. Вукашин је можда убио Уроша у тако истој цеди у којој је радила вдадајућа партија у Србији на измаку прве подовине овога стодећа: Бранковић се предао Турцима можда у истој цеди у којој је српска владајућа партија у наше доба позивада турске паше да суде српскоме народу, али ће и љу као год и њих потомство прокљинати и историја као издајицу жигосати. 1 Све ово што сам досад поменуо о вдадајућој партији у Србији у петој и шестој десетини овога стодећа, јесте само нредигра ведике трагедије која се за то време са свим мучки извршида у Србији. Хдадан историк и строг критпчар , који би се поставио ван домашаја бодних осећаја нашега парода, које му је нанеда поменута нартија својим превратима и удварањем Турцима, могао би јој још опростити за ове чињенице, као за ствари од несреће моментадне, ади за турски устав, и остаде установе, коЈе су поннкде на темељу његовом и које су оназадиде парод српски за много генерација не може јој никад опростити. Шта је ушпида тадашња олигархијска партија у Србији од огњишта ведике народне реводуције на истоку, може се најбоље дознати, ако загдедамо у историју нашега сената, који је сада у потоњој модиФикацији својој, као најтужнију сдику одигархијске вдадавине у Србији, која је цветада између четврте и шесте десетине овога стодећа. За непуних 20 година српска олигархија начини од народне српске државе која је још за много , врдо много морада дисати духом револуционарним, поприште неког бесмисленог и нечувеног племства, које заборавивши на порекдо реводуционарно, поче се китити благородничким именима и ту^ити се од народа. Још се не беше охладида крв српских јунака на бојним пољима српским, која се просу ради народне слободе против турских ведикаша; а већ под олигархијском вдадавином у Србији почеше синови револуције китити своје груди турским орденима!! Еаква ужасна промена! Шта ли би казали јунаци српски, који изгибоше на Дубљу и Дедиграду за овај издајнични обрт, српској олигархпји, да су нешто могди устати и очима 1 Читаоцу је познато оно мудровање наших историка о врлинама Вука Бранковића и Вукашина Мрњачевића, а таквих резововања може чути и о одигархијској партији коЈа је чинила преврате по Србији ; ади сва су та резоновања апсурдна због тога што се не слажу саидејама и осећајима народпим. Истина не може се замислити, да је један човек или једна нартија толико покварена да баш хоће навалице да свој народ упропасти, али и народ и философ никад са својим резонима дотле не иде.