Otadžbina

20 ВАСА РЕШПЕКТ 4 оставила ннје; то му нико нз срца ишчуиати не може, и ко Аницу дирне, тај мора пропасти, тога Решпект мора утаманити ма он ко био, па ма и сам пропао. Имао је тамничар више деце, ал једна кћи од осамнаест година тако је наличила на Аницу, премда је ова много старпја била, да нико не би рекао, да нису родови. Одмах су то приметили и тамничар п његова жена, и изродило се међу њима неко узајамно пријатељско нагнуће. Сам тамничар мало по мало, па је гледао као да му је кћи. У толико боље по Решпекта, јер му тамничар покрај ае на руку ишао , у колико је само могуће. Давао му испод руке књиге да чита, и у ординарним пословима штедио га, често га правио за „марода." Свештеиик који га је исповедао , био је добар Србин, и н>ему га тамничар преноручи; каже му, да није рђав као што му је досуђена казна велика, у Фурији је поштење бранећн ниткова убио. И тамничар има женске чељади, мора тако говорити. Свештеник му шиље кљиге, какве је год само имао, и молитвеве и „мирске," а Решпект опет њему од коњског репа лепе ствари прави. Аница би рада биртију отворити, да готов новац не троши, ал боји се да опет не дође до какве несреће, а и Решнект не донушта, па се мане. Остане код тамничара, ту помаже, а иде и по јаким кућама прати и пеглати. Тамничар што год даље, све већма Аницу бегенише, а тако и цела породица. Аница кад год би му у очи погледала, увек би се насмешила, а кћер љубила. Ећи је са свим откинуто очино лице, и то се јако познаје, ма да је тамничар већ оматорио. Како је Аница чула име тамничарево , одмах је мислила, да је од њене родбине. Аница се није звала другчије па ни писала , већ Аница Огњанова, па за то није марио ни покојни Игња Решпект; па и тамничар држао је то њено име истинито: да је друго Решпект, како се Васа писао, а друго Огњан ; напослетку он се о том није много пекао. А тамничар се звао „Палко Глучак." Аници пало њено име на памет, па најпре сама себи не верује; извади из недара цедуљу, где је као аманет носпла, одвије па чита да л је тако. Баш тамо стоји да се чисто ипак прочитати може, ма да је артија већ искршена, „Ханка Глучак." Гледи боље тамничара, бадава, има породичне црте, мучп се, хоће л с бојом једаред иа. среду, да се испитају ко је одкуда. Глучак једаред преповеда деци, да, кад је још код регименте био, једне године таква је велика глад била, да су људи