Otadžbina

ВДСА РЕШПЕКТ

* У Решпекту је остала страст на лутрију метати. И ту је сретан био као свагда. Добије једаред шест стотина Форината. Нооони тамничаревој кћери на удадбу двеста Форината. И засдужио је то тамничар. Замоли тамнитара, да каже да .је болестан и да жел.и чешће са својим свештеником разговарати се. Пошље се лекар, да види је л истина да је болестан. Добар човек, каже, да јесте. А који је робијаш здрав, зар душа није болесна ? Дође свештеник, и то пред вече, тек што није мрак. Тамничар преправи вина, нико их не ће знати. Свештеник , млад удовац, срдачан, дође Решпекту, мисли доиста да је бодестан. Решпект му каже: да је на лутрији добио, њему новац не треба хоће да подели. Моли га да прими у сиомен од њега сто Форината , људи, смовели; ако је робијаш, није престао бити човек. Попу за то опет моли, да му жељу не квари, но да прими, за толике њему учињене услуге. Попа се најпре устеже, па онда прими. Сад му Решпект пружи бокал вина, да пије из њега, па за њим ће он пити. Исус је на крсту лопову опростио, нек прими и он од њега у знак пријатељства; и попа, осигуран да не ће нико доћи , јер је тамничар све то тако наредио, а иначе свештеник, као исповедник, може се код њега и дуже забавити. И доиста Решпект исповеда му се, ма да и пије из бокала; та после исповести и онако се вином пречешћујемо, па била већа ил мања порција, само кад је по души исказано. Решпект исповеди, да он није украо оне драгоцености, због којих је био први пут дванаест година на робији. Он је волео Матилду, па је узео на се сав њен грех. Но она га изневери, кад га заточише, писао јој, да на њега не заборави, а он доби нарче писма од њене руке писана, да она са робијашима нема посла. Па сад и то исповеда, ако се икада ослободи и нађе је, да ће је убити, ма никад раја не видео, нег управо у пакао одјездио. Нопа га теши да то не чини ни онда, јер с тим још горе; ад Решпект не одустаје. Попа да га утиша окрене други разговор. Он је био српскп шовениста, који је држао да се за десет година мора обновити Душаново царство; за то је и шиљао Решпекту сваку нову српску књигу, да и њему лагано своју веру накапље, распрострааавајући са тим српски дух. Започне, како је Решпект срећан на лутрији, па кад му