Otadžbina

24

ВАСА РЕШПЕЕТ

Решпект каже колико је већ у животу на лутрији добио, чуди се, пита га да д би престао метати, да добије сто хиљада. Решпект каже, да не би. А мидион ? И онда не би, ни сто и двеста мидијонада добије, ни онда не би престао. ,Но то је већ страст," веди попа. „Па шта би радио с тодиким новцима?" пита попа: „биддржао сто коња, ваздан каруца, и како би живио?" Решпект каже да ни онда не би бог зна како живио, ад знао би све те новце употребити. На што ? Сад ће му Решпект одговорити, На сточићу жижак чиљи, зрак баца на бокад, попа седи на ниској стодици, а Решпект на дасци, па најпре понуди попу па онда се сам напије, и почне вако приноведати: „Ја да имам двеста мидиона Форината, истерао бих Турке из Европе. Истерао бих их још мдого јеФтиније, ад само хоћу да одговорим на питање, шта бих с тодиким новцима чинио. „Прво отишао бих у Црну Гору, па бих казао вдадици, да нисам дошао за друго но да правимо ведику Србију, Душаново царство. Ево новаца, не тражим да будем ни вдадика, ни кнез ни цар, но само да осдободимо, па маја ништа не био. Начинио бих у Црној Гори један ведики арсенад, доста топодивница, и Фабрику свог оружја. Па онда иачинио бих једну војску од педесет хиљада људи, и само две хиљаде коњаника осим тобџија. , Врбовао бих од свију страна, ма од куд ко дошао. Даље док би се ту оружје правидо и све организовадо, наручио бих у Америци једну Флоту, од самих „Фдибустијера" па бих је још добровољцима. већ увежбаним напунио, и ма где прам Црне Горе искрцао се, а шат би и од јадранског мора што год помоћи дошдо. Осим тих организованих по свом војеном реду, скупио бих и организовао још и нередовну војску. Од ове један комад са припомоћу нешто регударне бацио бих на Арнаутдук а други на Херцеговину, продрео бих у Босну и све подигао, онда би се и Србија морада умешати, ид ако не би хтеда онда бих посдао њима кроз Босну преко Дрине нешто војске као госте ил ФИФОње да их у сватове јуначке позову ид доведу. Наравно најпре бих преметнуо до Дрине све низаме редове, башибозуке, аге и спахије, који би још и сад били изметници, издајице, свог рода, па бих гледао да што пре ма шта коштало освојим Сеницу и Нови Пазар, а Србија с половином да притекне у помоћ овде, а подовином код Ниша да задржи Турке, док ми овде посао свршимо. Двадесет хиљада задржао бих у резерви. „Ал шта ће на то Аустрија казати?" рећи ће попа. „Онда се треба тући и против ма какве велесиде. Против