Otadžbina

^ЊИЖЕВНИ ПРЕГхДЕД

Жћогп1к 8аДабпЈ1ћ ргатпгћ оМсаја п јпк1Пћ 81отепа Овпоуао, акпрјо, иге<Ио V. Во^Шс. кпј. I. 2а^гећ 1874.

Ми смо задоцнили може бити и сувише с приказом књиге г. Богишића. Колико би у томе бидо наше кривице ми је извињавамо нрво величином саме књиге а друго и умесним очекивањем нашим да видимо о њој стручан правнички реФерат. Србија је „по преимућству" правничка земља. И прво се ради државних потреба почеда неговати та грана образованости, и у највећем се размеру она неговала и негује још и данас. Па је при свем томе огроман посао г. Богишића остао (говоримо за кнежевину Србију) још до сад и неприказан, иди су о њему дознади само они читађци кнежевине који примају „Јавор", ади којих није ведики број на жадост. А посао је збиља заслужан и највеће нажње и најтопдије захваде. То ћемо гдедати да докажемо лашим читаоцима, изнесавши им у главном садржину „Зборника." Главну цељ, коју је учени писац ставио своме посду (ова је свеска тек почетак) исказује он у своме приступу. Развитак правне науке на западу ишао је не осврћући се на један од својих извора. Правна се наука развијала радовима учених правника, остатком римског права и априорним допуњавањем ФИЛОСОФа натуралиста. А изучавање обичајнога ирава, изучавање онога права које живи у народу исказујући своју садржину у