Otadžbina

674

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

гледа на гомилу питања из обдасти приватног права, јавног права, грађанског н казненог иост}'пка, казненог права и међународног права, и кад поброји сва места одакде су одговори стизади : Србија, Банат, Срем, Бачка, Хрватска, Сдавонија, Дадмација, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Бока которска! СаЕ тај огроман материјад требадо је уредити , прегдедати, спремити за потребе научног испитивања ! И то је све тако вештачки урађено , да вам — још нри помоћи регистра — није ни најмање тешко наћи ма какву ситницу која би вам сдучајно затребада. Из тог драгоценог материјада ми држимо за нотребно саопштити што и нашим читаоцима. Како све појаве друштвена живота стоје међусобом у свези, тако се и у Зборнику правних обичаја, осим чисто правничког едемента , може још наћи и идустрација цедокулног друштвеног живота. И на ту страну ми смо и ради обратити пажњу наших читалаца остављајући правнпцима да се задрже на ономе што је само њихово. Није потребно да у овоме посду „набљудавамо" строги ред. Довољно да изнесемо некодике гдавније слике. Једна од најгдавнијих сдика из нашега народног живота јасте задруга. Сељачки друштвени живот у Југосдовена има једну особиту црту којом се битно разликује од сељачког живота на западу. Јединпца сељачког друштва није ужа породица која би се, као но варошима, састојала нросто нз родитеља и деце. Друштвена јединица у Југосдавена много је шира и позната је под именом задруга, куКа, скуиЛина, друштво, братство , кншг«. Између ових разних назива у књижевности је већ уобичајен назив задруга. Тако ћемо је и ми звати. Задруга посгоји на начеду : да је све имање својина свију, и да имањем расиодаже само правна особа задруга, а да никакав појединац не може бити насдедник тога имања. Дичност, у опште, више је саставни део једне цедине која се зове задруга, него што је конкретно цедо. Економско расподагање није остављено дичности него једном конгдомерату јединица. У општини се броји кодико има кућа, задруга, а не броји се колико има гдава. Живити у задрузи значи : да у истој кући остану сва браћа и пошто се ожене и тако исто сва њихова мушка деца и т. д. То је природан пут којпм се задруга све више разгранава и постаје све већа , но може се десити и да други рођаци (од женске диније) који би из разних узрока остади инокосни иди