Otadžbina

676

КЊИЖЕВНИ НРБГЛЕД

Она поседује имања, ина свезе в одношаје са снољашњим светом, има своју унутрашњу организацију и т. д. Дај да то све прегледамо. Имање задруге састављају покретне и непокретне ствари, а зове се стожер, очевина, дедовина, имуКе, добро. баштина, муљк, мал. Имање се увек сматра за заједничко и при случају деобе дели се равно на све мушке чланове. Гдавно нмање које је још у давна времена прибављено, и које су'нови задругари иасдедили, сматра се као да се не сме окрњити , и тек ведика невоља може иокренутн задругаре да и од тог имања продаду што. Наравно да у том случају мора решити општи договор и опшга воља задругара. Еазали смо да задруга има своје одношаје са спољашњим светом и своју унутрашњу организацију. Дриродно је да опда нађемо у задрузи старешину који ће унутрашњем покрету одржавати известан правац а у спољашњим одношајима заступати задругу. Домаћин, газда, старешина сматра се ако не баш као владалац у нонаркнји а оно као председник акцијонарског друшгва. По правилу он је изабран између најстарпјих и најспособнијих мушких чланова, но како је у народа у добром кредиту мудра реч: „паиет кућом влада", тако се дешава да старешина задруге буде и млађи човек, а по некад и жена, т. ј. „другој половини" остављена је та част само у највећој оскудици мушких глава. Да ко буде домаћин, газда, пази се поглавиго: да је мудар, разборит, поштен, праведан, да уме задругу заступати пред властима да уме радити и чинити да се ради све оно што је задрузи на корист и напредак, да уме водити реч међу дружбом и са странцима, да је кадар предњачити свима члановима задруге, да се добро разуме у судбене послове, и да, по могућнооти, зна и језик којим се код власти говори. Еао незнатнији услов сматра се да је ожењен већ ако не би остао удовац. Одговорилац за личку пуковнију каже: „Домаћин ваља да је ожењен јер, „човек је човек", па . . . „да нема сумње , нека је ожењен". Правило да старешина мора бити изабран измењује се тиме што се и у свету задруге може кад и кад да деси Наполеонов 2-ги Децембар, те се какав задругар силом наметне задрузи за старешину. Но то су већ врло ретки случајеви а избор је правило. Но неки пут и сам старешина одреди себи заступника, било пред смрт своју, било иначе — наравно ако се на то сагласе и остали чланови.