Otadžbina

680

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.ЧЕД

их који се зову Јанковићи, Мидутиновићи, Петровићи и т. д. Најпосле сваки чдан куће и братства има још своје особено име коме се придодаје име очино и дедово. Тако сваки човек у братству има 1) своје име: Јово; 2) очино име: Јово Перов; В) Ако Јова Перових у кући има неколико, онда и дедово име: Јово Петра Шаркова; 4) уза сва та имена име кућно: дакле Јово Петра Маркова Јанкови&а; 5) Пајпосде к свему још додази име братства: Јово Петра Маркова ЈанковиКа Ковачеви&а. Тако се воде имена међу братством, а пред човеком који није из братства сваки се чдан зове само именом братства: н. пр. КовачевиК. Земље које припадају братству већином су увек једна уз другу. И кад је рат, братственици су један уз другога. Гдавна је цељ братству: узајамно помагање и одбрана од туђих нападаја. Њихова содиДарност види се најбоље у освети. Кад човек братства А убије човека братства Б, онда су сви братственици Б дужни ,ла освете свог убијеног човека. И они се за цедо и освете тиме што иди убију самога кривника иди његова најближег рођака. Еад се пдаћа крварина — т. ј. кад се на миру сврши ствар — онда сво братство мора помоћи да се та крварина пдати куКи убијенога. Братственици се измеђ себе жене. У опште сматра се, да све што сдужи на дику иди на срамоту појединоме човеку иди кући то је у исти мах на дику иди на срамоту цедоме братству у коме је тај човек иди та кућа. Свако братство има свога начедннка кога изабере из бољих кућа и који се зове главар , а у новије доба каиетан, сердар војвода. Гдавар у мирно доба суди, гдоби, купи данак и т. д., а у ратно предводи своје братство. Племе већ има више терихоријадни него сродствени значај. Оно је састављено из вигпе братстава. Територијадне границе појединих племена строго су означене, и не допушта се да људи једнога пдемена пуштају своју стоку у пашњаке другога племена. Пре су племена избирала себи илеменске главаре и то само из свог племена, из најјачег братства. Опште радње племена раде сви пдеменнци и сви сносе опште трошкове. Пдеменици се жене међу се и нису у сродпој свези као братство. Али содидарност свију племеника стоји као и у братству. Племенски главар зове се војвода и пре је обично било тако да најјаче братство наметне цедом пдемену свога човека. Сад влада назначује војводе. Но често влада само потврди војводство које је само племе дало једноме човеку. На пр. Вукадовић је до 1858 био канетан, па га 1859 пдеме назначи („развика") војводом, те је то морада признати и црногорска вдада.