Otadžbina

110

НА ГРАНИЦИ

батерију капетана Драгољуба Марковића. Пуковиик изађе с командиром батерије на једну главицу одакле се може боље нишанити на караулу; а ми остадасмо овамо разговарајући се. Ту је и разговор иостао шаптање и понашање људи свију тајанствено. На свакоме се већ видело да смо у очи дана, од кога зависи цео наш рат, јер у томе се сви слагаху, да је за морал у народној војсци апсолутно иужно. да први корак буде успешан. Пошто је командант уговорио и са батеријским командиром што је имао, пођемо натраг, најпре у село Суновац где се уверисмо да је већ отворена штација пољског телеграФа, па онда низ брдо, поред села Дреновца, на на Грејач, па у Тешицу, респективе у пешичку механу или Оризиште, где смо стигли, бога ми у сами мрак. Ту су већ чекали бригадни комапданти, команданти артиљерпје и коњице, сваки са својим ађутаитом, који су били дошли (< на заповест", и одмах сви који смо били носвећени у (( свјатаја свјатих", уђосмо у командантову собу па је забрависмо. Испод јединог прозора беше између два кревета углављеи астал и на њему гори лојана свећа. То је био цео намештај. Командант седе на један кревет, начелник штаба на други, а осталњ остадосмо стојећки јер и тако нас је једва могла да прими та малена собица. Пошто се и завеса навукла, и сваки узео своју записницу да запише онај део заповести, који се њега тиче, поче командант: — Јесте ли сви на окупу ? Сви беху ту. Командант алексиначке бригаде 1- ве класе мајор Јован ПоиовиН са својим ађутантом, поручиком Манојловићем. Командант ћупријске бригаде 1- ве класе мајор Светоза р Х&џић са својим ађутантом потпоручиком Божидарем Јанновићем.