Otadžbina

Н А ГРАНИЦИ

109

празни шатори, којима Турци хоће да насплаше (( комечку решетом." По сред нишкога поља вијуга се Нишава и утиче у Мораву. С леве стране диже се пред Нишом више висова, но међу њима да поменем само оне које беху силно утврђени, а то је Виник и Вртешко брдо. На њима смо могли лепо видети громадне шанчеве, праве градове, јер причаху да су махом цигљом зидани. Но и на тим шанчевима не могасмо распознати никаквих труиа. Мисао, коју је у том разгледању нишке околине и нишке вароши, сваки од нас помишљао, и ако је нико ннје изказивао, беше без сумње: Да ли ћемо сутра на вече бити тамо ? Да ли ћемо узети Мрамор ? Ако га узмемо, хоћемо ли нападати на сам Ниш, или ћемо га држаги у опсади, а с војском поћн даље на Лесковац? Ко зна докле би ме моја машта одвела још у очн прве битке, да не дођоше ђумругџија и буљубаша, последњи разуме се са његовом танком шешаном у арбанаском ■оделу. Командант се мало одвоји с њима на страну. — Надају ли се чему Турци у караули? — Јок, баш ничему. — А колико их има? — Биће их десетак-петнајест. — Слушајте добро, што ћу ви казати. Ноћас око по иоћи сви наши да се иселе из карауле ама тако да их Турци ништа не осете. Јесте ли разумели ? — Јесмо, господине, не брини се ништа. — Остало се попунило мимиком. Ђумругџија и буљубаша 1 одоше на своје место , а ми право уз брдо у село Суцовац, управо на једно склонито место пред селом. Ту нађемо дванајесто-Фунташку 3 Доцније сам слушао да је тај бољубаша уапшен јер се као проносило да је он у «беси» са буљубашом турске карауле издао нашу намеру да ћемо 20-ог да наиадамо ; али ја у то не верујем, јер нити је сутрадан било више Турака у караули, нити су се они, који су ту били повукли. У осталом Турди су могли још јуче добити оглас рата.