Otadžbina

Н А Г Р А Н И Ц И

115

са првим транспортом који се буде евакуирао из Тешице. Цео санитетски персонал који није при бригадама, дакле рест од дивизијског санитетског одељења са својим колима, прибором и инструментаријумом, болничари свију пољских болница, које нису постројене, дакле од Ш- ће наше, и од смедеревске болнице, тако исто сва господа лекари и помоћници који несу при бригадама кренуће се у 2 сахата после по ноћи са смедер. бригадом 1- во класе, која саставља нашу главну резерву, и машираће с њоме дотле док не добију моју заповест да дођу на дивиз. завојиште, онамо где будем ја место изабрао. Мислим да ми није нужно помињати вам, господо, колика је на свакоме од нас одговорност да се све ово најтачније изврши! Док сам ја ту издавао све нужне детаљне наредбе, беше већ пола ноћи. Ја остадох сам с мојим писарем. Био сам мртав уморан, а ваља се кренути у два сахата после но ноћи. Најзад се решим да макар мало продремам, јер сам слутио какав ме посао сутра чека. — Ви г. Симићу можете сутра ваздан спавати, пробденишите ноћас још који сахат, да би се ја могао мало одморити! Он одмах врло драговољно пристаде, простреми нешто на голе даске остављенога газдинога кревета, и обећа да ће ме на време пробудити и наредити моме сеизу да пре два сахата буде с коњма готов. Чим сам се прућио на моју прву „пољску" постељу, заспао сам као заклан. III. Мраморска битка 20. Јуна 1876. Тачно у један и три четврти после по ноћи пробуди ме г. Симић. Ма како мало да сам спавао, опет сам се прилично одморио, и за тили часак ја сам био готов, те изађем пред 8*