Otadžbina

30

У Ч И Т Е Љ

Осим општинске плате, Милан је добијао и онако по неђпто за т^зуд: било у новцу или у смоку или ма у чему. Истина, он то није ни од кога тражпо, али кмет је обично опомињао свакога, да ваља што дати ћатиучитељу за труд. Учитељ Милан пазио се до 6 јоо и с попом Мирком. Пије дана било а да се не састану п не обиђу један другога. Често је говорио, да таког попа у далеко нема, да му је најбољи пријатељ и да само њему сме казати и највеће тајне своје. Еле, једном речи, Милан је бно веома уважен у свом селу. Што се тиче његовог приватног, домаћег живота, и у том је био на длаку у свачем уредан, и пазио је, што кажу, на себе. Ради примера доста је, да вам само кажем како се он обично умива. То ради овако: Чим устане, протрља очи, зевне и протеглн се, па викне : „децо!" Одмах утрчи у собу четворо деце и разреде се овако — једно држи сапун, друго сунђер, треће воду, а четврто држи пешкир и велики чаршав. Почне се умиватн; сапуни се, трља прси, руке, врат и леђа сунђером; по читав сахат гфође док буде готов. Чим рекне к доста! и одмах оно дете што је држало сапун, докопа једно мање огледало и стане преда њ; оно друго што је држало сунђер, докопа друго два пут веће огледало и стане му иза леђа мало по дал^е; оно треће, што је полпвало, дода му помаду и некако стакоце с миришљавим зејтином; оно четврто дода му пешкир и чаршав да се избрише, а одмах му прпнесе чешљеве и четку. Тад се Милан измеђ два огледала брише, маже, чешља, догони бркове. И то траје читаво по сахата и више. Кад се већ очешља и углади, онда му деца приносе — кошуљу, хаљине, појас, ципеле, капу, те се облачи. Кад и то буде готово, онда се помоли на врата пето дете п унесе на чистом послужов-