Otadžbina

У Ч И Т Е Љ

31

нику : слатко, чашицу ракије и воду. Он, онако с ногу, узме слатко и воду, па мало прохода, па узме и чашицу ракије те само до пола сркне. За тим уђе шесто дете и донесе на шареном послужовнику велику шољу каве; а једно од оних четворо дода му дуван. Он начини цигару, запали, сркне једном каве, па онда командује деци (или како их је он назвао — (( услужачима"): (( на своја места!" Деца се по војнички окрену и измарширају из собе. Тако је бивало свако јутро, осим кад раније устане и пође у лов. А поп Мирко ? Е, што се попа тиче, он је, као што већ рекох, први пријатељ учитељев; чак је, ето, отишао и у лов с њим. III Тресије су под Великим Космајем. Леп пропланак; с обе стране жуборе поточићи — један баш близу, а -други мало даље. Одмах до потока једног развалине су неког старог манастира, што се звао Тресије. Још стоје опали зидови и мало свода. Види се да је био мали манастир. Наоколо се познају још зидине уравњене већ са земљом.. Кажу, да су то биле ћелије. Мало више познаје се, колик добро гувно, где је био ваљда рибњак — шта ли. И сад је ту блато и вода. Има и један пањ огорео крај зидина. Ту су, веле, закопана манастирска звона; још онда кад је настао турски зулум. Испод једне букве блнзу извире изворац, бистар као суза; најхладннја и иајлепша вода у Космају. Одатле се види на према се: Сибница, Ропочево, нешто Рогаче, наменикућанске њиве и тресијска механа за добар пушкомет крај пута рогачког.... Ко год дође иод Космај, ретко те неће изићи и до Тресија. Беше већ прилично дан оскочио. Да је на ма којој букви био обешен ма какав сахат — макар и онај оздо