Otadžbina

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

51

истина епску, али слабо познаје праву јуначку епску појезију. Ја познајем међу бугарским народним песмама четири варијанта, који би припадали у овај круг, а налазе се у збиркама Бесонова, В. И. Григоровића и Миладиноваца. Али ћу преко њих прећи муком. А ко би хтео да јасно уочи законе, по којима живе и пренашају се предмети народних песама, ко ли би хтео да ухвати како се из једне теме разгранавају читави кругови или разне обраде песама — на овој би се теми и на овоме кругу најбоље поучио, ако би се потрудио, да га с једном мишљу пропрати и једнакости му и разлике испита. Ту се да најлакше видети, шта у народној усменој књижевности чини дар и речитост певача, и како су историјска имена много пута чврсте али опет за то иразне цеви или Форме, кроз које се у свакој прилици друга садржина пропушта.' Сад ћемо с једног примера из источне приче и с другога из живота народнога прећи на један од правих историјских предмета, да се види, како исти закони владају и на том пољу. За тај је посао сад најзгоднија песма једна, коју је из уста некаквога певача у Хрватској или у далматинском Приморју године 1663 на хартију ставио Петар Зрињски, једно време и бан Хрватске. Исту је песму по том Вук Ст. Караџић, купећи народне песме својега издања, записао год. 1815 у Карловцима од некаква трговца из Босне, који је за Карађорђева времена у Србији живео и ратовао, а после 1813 у Карловце пребегао. Ту имамо на два краја народа забележену једну исту песму у размаку од 15'2 године. Ко те две у тако размакнутом времену и геограФском простору записане 1 Подади су већином из иопитивања Ил. Руварца, штампаног у његовом чланку ((Прилози к испитивању српских народних песамао у «Седмици» 1856—1858, Објашњење саме језгре ове песме, којим се већ И. Руварац почео бавити, предмет је колико занимљив толико и тежак, али тражи осим доста муке јачу засебну студију* 4*