Otadžbina

52

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

песме прочита, па их упореди с оном историјском основом, која је у њима за песму употребљена, моћи ће такође видети ширину и замашај закона, који у народној усменој литератури владају, и које смо горе обележили. Да почнемо од онога, што се види у песми коју је записао Вук. Песма Вукова, штампана у другој књизи под бр. 52, на стр. 319 — 323, зове се Јуришић Јанко, и не можемо сумњати, да је лепоте њене ради многи наши читаоци памте. Цар Сулејман — по тој песми —• долази на тамничка врата сужњу Јуришићу Јанку — који је својим цвиљенем (( досадио студену камену, а некмо ли цару Сулејману", — па га пита, за што цвили. Јанко одговара, да му је (( тама досадила", па завршује: Султан-царе, ако Бога знадеш! Ишти блага, колико ти драго, Пушти, царе, кости из тамнице. Султан не тражи блага, већ иште од Јанка, да му каже: које су оно војводе „крдисале" његову војску, кад је ишао кроз Косово. Јанко одговара: Кад ме питаш, право ћу ти казат': Штоно бјеше најпрва војвода, Што веома разгоњаше Турке, Нагоњаше у Лаб и Ситницу, Оно бјеше Краљевићу Марко; Штоно бјеше за њиме војвода, Што веома с'јецијаше Турке, Оно бјеше нејачак Огњане, Мио сестрић Краљевића Марка; А што бјеше трећа војевода, Штоно сабљу бритку саломио, Па на копље набијаше Турке, Преко себе у Лаб потезаше, Потезаше у Лаб и Ситницу, Оно бјеше Јуришићу Јанко, Ето ти га, царе, у тамници, Чини од њег', шта је теби драго.