Otadžbina

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА 53 Чувши то, цар га позива. да каже, «коју муку најволи мучити," да му њоме душу извади, и Јанко, као (< јунак од јунака," тражи коња разломљена, Нејахана тридесет година, Нејахана, на бој нећерана; сабљу посталицу, Невађену тридесет година, Невађену, на бој неношену, Која се је рђом протурила, Те с' из кора извадит' не море; и говори цару: Па ме пусти у поље широко, А напусти двјеста јањичара, Нека мене на сабљам' разнесу, Нек погинем јунак на јунаштву. Цар га послуша, али сукоб испадне на Јанкову срећу: Кад се Јанко коња доватио, Љуто Јанко коња удараше, А љуће му коњиц побјегао, За њим трчн двјеста јањичара. Од јањичара се један био одвојио и већ сустигао Јанка, да га посече, Кад се Јанко виђе на невољи, Он помену Бога истинога, Од појаса сабљу потегао, Извади се ка' нова с ковача, и т. д. Чим је посекао тога јањичара, Јанко је већ имао и коња и сабљу према себи, и за у напредак се није имао о чему бринути. За час је остале јањичаре (( пола сабљом исјекао, а пола цару опремио, 0 Па отиде пољем широкијем Двору своме здраво и весело. Ја не истражујем каква је естетичка и појетичка вредност ове песме; али да је она спевана из дна душе правога јуначкога поноса народнога, о томе ће увек сведочити утисак, који је она кадра произвести. У коме ' Е