Otadžbina

ПО СЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА

591

како га ударило с леђа па му избило на прси, али готово обе зарасле. Сви спремише мотике и будаке да су готови. Ненад истеже оним коцем те у сред трбуха (( Аџијазмом, Мирко!" викну Пурко. Мирко у оној хитњи а нешто и руке му, стару, дршћу — промаши те не погоди баш да га залије уста, него поли по лицу. Али у тај мах излеће вампиру из уста прамичак некака маглице — сушти лептир и одлети некуд. а Их утече лептирак!" повикаше многи. (( Шга учини ; чича Мирко, да од бога нађеш !" Али већ што му драго. Набацаше још на н. глогова трња па удри закопавај. Закопаше опет све лепо и поравнише. Поп очита опело. Једва пред мрак вратише се Зарожани својим кућама, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако Истина утекао је лептирак, али не мари. То не може маторим л^удима нахудити. V Онаке части, онаког гошћења није ваљда нико доживео, као Страхињ читаву недел>у дана у Зарожју. Лепо му људи не даду да иде. Онај га вуче к себи, онај к себи. Хоће он да иде, изговара се да му је кућа сама, нема му ко обићи њиву. Аја ! (( Ако ти влаг један пропадне, све ћемо ти ми надокнадити !" взлз му Зарожани. Па што је дарова падобпјао: чарапа, пешкира, тканица, кошул>а — напунио је своју торбу дупке пуну. Кад се већ наврши недеља дана рече Страхињ кмету: (( Газда Пурко ! вала ти на љубави и на части, а ја бога ми морам ићи > в Уставља га Пурко још ; али Страхињ навалио да иде, и никако друкчије. На походу упита га Пурко : (( Па, Страхиње, брпте, шта јо твоје да ти дамо? — За ппо?