Otadžbina

594

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

ном, и које захтева да се главна пруга српских жељезница свеже директно са што више окружних трговачких центара, и да се окрене на северо-зааад, чим пређе преко северне границе српске. Срећом са тим захтевом иде упоредно и знатна уштеда не само у времену за које треба да се сагради жељезница, него и у њеном коштању, и у суми камате коју ће ваљати гарантовати. Шељезнице су данас главни посредници, који сувишак производње дотичне државе преносе онамо, где је тих производа мање и где се они највише траже. Тешко би се могла игде наћи држава у којој би се све производило што је за људски живот нужно. Извесна земља може бити врло удесна да производи жито и вино, али у исти мах она није кадра да производи добра платна, челичне и гвоздене робе, свилу, каву. 0 тога ваља жељезнице тако провести, како ће, узевши у обзир правац за транспорте еспапа, бити што јеФТиније довожење робе до жељезнице и аренос ка њој. Ми не смемо ни за тренутак сметути с ума да Србија махом извози жито, стоку, коже, вино и шљиве, и да ће увек имати јаку конкуренцију суседних земаља које махом то исто извозе, ако се не постара да окрене свој извоз најпречим путем на запад. Врло ће се ретко десити да Србија своја жита, стоку и вина извезе у горњу Немачку или у опште на север и на североисток, а а за цело никада с успехом право на исток јер је у Бугарској, Румунији, Галицији и Русији та иста производња много јача, тако, да се већ сад сувишак локалног потрошка знатно извози на запад. Сама Угарска извози годишње 7—8 милиона хектолитара жита (480 милиона ока) докле Србија у средњу руку годишње извози само 300,000 хектолитара (19 милиона ока) жита. Извоз жита из јужне Русије износи сада 60 милиона хектолитара, 3920 милиона ока, која се маса преноси морем у западна пристаништа Талијанска, Француска и Аустријска. Када би се само четврти део таквих квантума окренуо да се превози српским жељезницама, онда би њихов рентабилитет био изван сваке сумње. Из горе наведених података очевидно је да и Србија мора окренути извоз својих жита на запад. Тако исто стоји и с извозом наших свиња, јер оних 100,000 угојених и 200,000 мршавих свиња, које Србија у средњу руку годишње извози, ваља окренути на запад да би се избегла конкуренција румунска, пољска, и маџарска у извозу свиња.