Otadžbina

38*

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

595

Славонија извози годишње око 70,000 а Босна око 80,000 свиња. С њима ћемо лако издржати конкуренцију, Према свему изложеном најбоље пијаце за нашу производњу могу бити само у јужној Немачкој, у доњој Аустрији, Швајцарској Италији, Француској и од чести Инглеској. Србија као земл.орадничка земља има највећи интерес да се свеже са жељезничком станицом у Осеку, где је жељезничка раскрсница, од које се транспорти могу зракасто упутити. Још године 1864, када је белгијски консорцијум Вилермон покренуо питање АлФелд -Фијуманске жељезнице, признато да је Осек најважнија централна тачка за аустријске пограничне жељезнице, а у исто време влада Књаза Михаила нашла је, да је за свезу српских жељезница Осек најважнија тачка, јер се нарочито нагласило да је и за транзитни обрт најкраћа линија до Беча она, која би ишла преко Осека. Ако замислимо да се осем сада углављене пруге, отвори још једна побочна линија из велике Плане, преко Пожаревца, и Рама на Базјаш ради свезе с линијама аустријског жсљезничког друштва (а та би побочна линија износила 69 километара дужине, и о њој ћемо мало ниже опширније говорити), онда би упоређење разних могућних линија између Ниша и Беча, испало овако: Ниш — Велика Плана — Базјаш — Пешта — Беч 906 кил. Ниш — Велика Плана, Београд, Земун — Будапешта — Беч 859 л Ниш, В. Плана, Београд, Земун, Осек, Столни Београд Најсењ, Беч 818 в Дакле пруга преко Осека и Столног Београда до Беча краћа је за више од 80 километара, и одговара најбоље свима захтевима наше трговине. Не само да нам интерес нашег извоза препоручује ову пругу, него и обзир на тразинтну трговину, јер и ако се може рећи да ће се наша производња због увећаног земљишта после рата, и у сљед жељезница утростручити, опет је транзинтна трговина за приходе наше жељезнице много важнија, и за то морамо тражити свезу са суседним државама на оним линијама, где ће пут за транзитну трговину бити најкраћи. Према статистичким податцима нашега досадањег извоза при дотичним ђумруцима од 1874, 1875 и 1876 године, и према партији наше државе, која ће доћи у свезу са нашим жељезницама, наш извоз износиће годишње 35,500 тона (28,400,000 ока) и може с временом, кад се земљорадња и сточарство подигне, заједно с другим предметима извоза т. ј. с кожама, машћу, дугама, шљивама,