Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

599

уђемо у техничке детаље ове трасе коју мислимо предложити осврнемо на послове трасирања, који су до сада предузимати. Године 1865 наредио је пок. Књаз Мијаило да Француски енжењер Кис пропутује по Србији те да потражи најудеснију трасу за српску жељезницу. Кис је поднео резултат својих штудија у једном крокију са приближним предрачуном коштања. Као полазну тачку и станицу београдску изабрао је Кис нашу бару „венецију" код Београда. Одатле је траса пројектована кроз топчидерску долину до изнад Рипња, где се имао прокопати тунел од 5 хиљада метара дужпне да би се спустило у долину Раље. Одатле је траса преко Умчара и Колара улазила у моравску долину, а одатле преко Орашја, Мале Крсне, до близу Велике Плане, где би се имало прећи на десну обалу Мораве и т. д. Године 1871 трансираху у Орбији енжењери аустријског држав. жељез. друштва. Они усвојише Кисову трасу до Рипња, пролажаху кроз Парцањску вододелницу са тунелом од 1800 метара дужине, прелажаху долину Раље и улажаху у долину Ропочевску или Оопотску помоћу два мала тунела од 190 и 460 метара. Одатле је ишла траса долином Луга и Јасенице до Велике Плане, а после левом обалом Мораве даље. Траса, коју су бирали владини енжењери године 1873 ишла јв од прилике истим правцем, па и сам Понсвн, који је 1875 године трансирао, усвојио је у главноме исти правац. Само један конзорцијум, а то је онај кога је престављао енжењер Крајтер, покушао је да проведе трасу дуж дунавске обале непосредно преко Смедерева. Али је ову линију ђенерал Блазнавац из стратегијских обзира, одсечено одбацио. У сљед свега изложеног усуђујемо се запитати: Је ли све што се могло иокушано, да се дође до најкраКе, најјевтиније и најкорисније трасе,која би се уједно могла у најкраКем року извршити, и која би главни саобраћај обрнула на. зааад у директној свези ареко Београда ? На то питање мора се одговорити да се све није иокушало. Ми предлажемо оваку трасу: Линија би имала да пође од савске обале у директном продужењу савске жељезничке ћуприје у долину Мокрога Луга, поред Вајфертовца, Њемецовог и Фшетечкиног парног млина, да засече пресло између београдских винограда и Бањице (било засеком, било малим тунелом од 300 метара), да се настави косом кумодрашког брда до пресла између Авале и Кумодража, где би се мбрао начинити тунел од 400 метара. Даље би ишла линија дуж падине у