Otadžbina

1*

О Т А Џ Б И II И

3'

И наста време душевна. рада, И наста време умн а мејдана, — Без оштра мача и љутих рана Ал мејдан препур1 части и славе Књиге, наставе Па с тога наша знаница мила, Опет је своја развила крила, Развила крила да на рад зове Сву листом браћу Србије нове! . . . . Ој, здраво да си поносна селе! Рашири недра, листиће беле; Нек раде браћа, нека се сложе, Па се све онда учинит' може Ој, у то име помози Боже ! Марта 1880 год.

Служећи, за време другога рата нашег, у Врховној Команди, ја сам имао част да од начелника врховнога штаба, г. ћенерала К. С. Протића, добијем, ако је дозвољено рећи, једну малу научну мисију. Г. ђенерал Протић знао је да на земљишту које је наша војска држала има неколико манастира српских који су, старином својом, важни споменици религијозног, исторнјског, и културног живота предака наших. Он је с осиовом могао мислити да ће у тим манастирима бити и каквих старина које би биле важне или за историју или за књижевност српску, па, налазећи да је потребно да се још онда, макар и површно, прегледају ове времсном освећене богомоље српске, и да је дужност да се књижевне или историјске старине које буду у њима размотре, нроцене, испишу или у целини потомству очувају, — заповедио ми је, да у тој цељи походим не само њему знане манастире, него и све друге старине за које будем сазнао да их где има.

ИЗ НОВЕ СРБНЈГЕ