Otadžbina

604

српрке зкељезнице

рених дрвених мостова. На предлог дотичног шеФа линије да се ти мостови што пре изнова начине у интересу сигурности саобраћаја, написао је главни директор тога друштва својом руком овакво лаконско решење. „На линију од које се нема ћара, не може се ништа ни трошити" Али са целим горњем расправљањем ми не желимо да докажемо да би неопходно нужно било да српска држава одмах, чим буде жељезница готова, прими експлоатацију на себе, јер са мало изузетака, опште је правило, да државе много скупље управљају жељезницама него приватна друштва. Оеем тога држава мора да одреди сталну тарифу а не може је сваки час мењати према специјалним захтевима трговачког обрта, јер кад би то чинила, могла би многе путнике и пошиљаче роба начинити непријатељима владе, и најзад не плаћајући за транспорте својих трупа, држава би отимала жељезници знатну ренту. Даље држава не би могла имати у виду само један интерес, што већи добитак од жељезничког прихода, јер држава мора да се обзире на многе своје интересе, који се често сударају. 0 тога смо ми тога мишљења да се и експлоатација за известан број година уступи каквом приватном друштву, али држава мора пазити да у концесији задржи себи право најстрожије контроле при грађењу, администровању и експлоатисању жељезнице, и при попуњавању прибора за обрт, и при грађењу нових зграда, коловоза итд. Према томе ако држава пристаје да пла к .а гаранцију, онда пре свега ваља у дотичном уговору за концесију најтачније и најподробније предвидети све горе изложено, како би руковање концесионисаног друштва непрекидно стајало под упливом државе. У том уговору ваља изрично казати: да друштво не сме никакве повеће зграде подизати, нити други коловоз наместитн, нити већи број локомотива и вагона набављати докле за све то не добије пристанак владе, јер се догађа да поједина друштва ове издатке кадшто без икакве нужде предузимљу, само да чист приход изгледа мањи, јер се према њему државна гаранција плаћа. Ако држава не би пристала да се ти издатци урачунају у редовне трошкове жељезнице, онда их друштво може учинити, али од засебнот капитала, а не од онога који је уговорен. Даље у акту којим се даје концесија ваља условити: да држава има право по истеку извесног броја година откупити целу жељезнииу са прибором. Рок за саграђивање жељезница ваља што краИи одредити како би држава за што мање интеркаларних интереса гарантовала, јер