Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

605

што дуже траје грађење, то је већи капитал на који ваља интерес гарантовати. ЦиФра коју држава буде гарантовала ваља да се тачно прецизира у уговору за концесију. Та сума не сме више износити од 4 — 5°/ 0 Фактички уложеног капитала заједно с интересом на тај капитал за време грађења жељезнице. Курс за емисију потребнога капитала (то је диФеренција Факгично примљеног капитала и номиналне вредности акционарског капитала) не сме ући у рачун. Тај курс за емисију не тиче се државе никако. За то ваља изабрати друштво коме стоје на расположењу готови капитали, или бар срества да дођу јевтино до нужних капитала. У опште не може се довољно препоручити да се при давању концесије узму у рачун само арава жељезничка друштва, и да се из оФерталне конкуренције још у напред искључе жељезнички посредници, који са таквим концесијама само тргују. Друштва која се пусте на оФерталну лицитацију, треба да покажу да имају не само довољан капитал односно кредит за набавку истог, него и стручну способност за такав посао. Гаранција треба да буде иривремени зајам, који друштво мора с временом вратити држави с интересом од 4°/Ј,. Та се гаранција само у толикој суми има исплаћивати жељезничком друштву у колико приход жељезнице, по одбитку трошкова за сами о брт, не би био у стању исплатити амортизацију и интерес уложеног капитала. Према томе, ако би друшгво, за време трајања његове концесије хтело да рашири мрежу својих жељезница, треба условити у концесији да држава за те побочне нове пруге не мора давати никакву гаранцију. Даље треба концесијом условити да известан део чистога добитка, (пошто се исплати право коштање обрта, амортизација, интерес на улож. капитал, проценат за пензионски и резервни фонд, порез држави (јер ће друштво после 10 година морати да плаћа држави патентарину за своју радњу) — припадне државиој каси. Рок за трајање концесије зависи од величине суме, годишње амортизације и величине интереса (ануитет) на уложени капитал. 0 тога често ваља дати дужу концесију, да величина годишњих ануитета не би сувише смањивала бруто-приход жељезнице. Обично се даје концесија на 50— 90 година. Пошто изађе рок концесије, треба условити да жељезница са свима приборима постаје бесплатно државна сопственост. Што се тиче права државиног да откугш жељезницу, то ваља условити да се то може извршити за 28—30 година од почетка