Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

611

По истеку 1-ог полгођа 1,500.000 динара „ „ прве године додаће се по 5°/ 0 интереса, ..... 37.500 в и нов годишњи улог 1,500.000 „ Овега . . 3,037.500 динара Камата за III- 1,6 полгође 37.937 „ Улог трећег полгођа 1,500.000 в Сума после 1Ч 2 године 4,613.473 динара

и т. д. По истеку 12- те године имали би 48,527.843 динара. Од те суме ваља сад купити натраг 30,000.000 папирног новца, и платити готовим новцем још последњу рату државне гаранције од 3,000.000 динара. Остало би дакле 15,527.843 динара на расположењу. Овај сувишак могао би се употребити као основа за капитал одређен на откупљивање целе жељезнице. Том основном капиталу ваљало бв сваког полгођа и даље додавати по 1милион вишка од ђумру-

чине, и онда добили овакав рачун : Основни капитал 15,517.843 динара Интерес 1- ог полгођа по 5°/ 0 383.695 „ Полгодишња ћумручина 1,500.000 >, Капитал после 1- ог полгођа . . 17,411.538 динара Интерес П- ог полгођа 435.285 „ Полгодишња уплата од ђумручине . . . 1,500.000 „ После једне године износи капитал . 19,345.832 динара Полгодишњи интерес 481.187 „ Полгод. уплата од ђумручине 1,500.000 г

После једне и по године капитал износи 21,327.993 динара и т. д. На концу 15 1 /,, година износио би каиитал за отнуаљивање жељезнице: 102,356.298 динара у готовом новцу, не рачунајући суму коју буде држава платила за првих десет годтна у име гаранције, која је сума новаца просто узајмљена концесионисаном друштву, и која се при откупљивању жељезнице заједно са 4% годишњег интереса рачуна као да их је држава платила а конто откупљивања жељезнице, за случај ако друштво не би дотле у стању било да врато тај зајам. Међутим прошло је 28 и по година од почетка плаћања га ранције. Ако се осем горе наведеног ФруктиФицирања сваке године, почевши од 11 - ге године експлоатације, буде додавала овоме Фонду за откуп жељезница и цела патентарина од жељезнице, онда ваљда 39*