Otadžbina

612

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

не остаје ни најмаља сумња да би држава најдаље за 30 година, рачунајући од почетка експлоатације, била у стању да откупи све српске жељезнице, јер онда ће тај фонд имати око 150,000.000 дин. Да би се чували државни интереси, да не би циФра гаранције постала неочекивано велика, да не би дакле изнела свих 5°/ 0 уложеног капитала т. ј. 5 милиона годишње, то би вал^ало при грађењу уговора за концесију поставити још ова два услова: 1. Патентарина са прирезима што ће их жељезничко друштво имати да плаћа држави, не сме се уврстити у обичне расходе друштва за обрт, него то мора да се подели на купоне акционарске. Тако исто не сме друштво ту патентарину и прирезе разрезати на таксе за подвоз и превожење. 2. Гаранција се не сме плаћати на номинални т. ј. акционални капитал, него само на Фактички уложени каиитал са додатком интеркаларних интереса. При завршетку нека нам се допусти да рекнемо коју реч о тариФном рату и конкуренцији између аустријског жељезничког друштва и угарске владе, ради којега рата и конкуренције с извесне стране прете да ће* бајаги Србију са свим искључити из међународне жељезничке свезе од Цариграда до Беча. Говори се о Формирању неког новог Франц. конзорцијума, које би хтело да велику источну жељезницу проведе од Крајове преко Бугарске до линије Филипопољ-Цариград. Кад се узме у обзир да би се та линија имала да веже са парчетом Оршова-Темишвар, онда није тешко погодити да то бајаги ново друштво није ништа друго већ аустријско држав. жељ. друштво, јер у разлозима мотивације за ту нову линију нарочито се каже како угарска влада не би никако била у стању спречити остварење оваког пројекта. Али кад се мало изближе загледају трговачке користи које би се бајаги имале од те пројектоване линије кроз Бугарску, међу којима парадирају: развијенија земљорадња и јача пореска снага народа у бугарској кнежевини наспрам Србије, и је®тиније коштање жељезнице на километар, при чему случајно заборављају да израчунају шта ће коштати мост на Дунаву код Турну-Магурели, шта ли прелаз жељезнице преко Шипке — кад се све то мало изближе загледа, мора се доћи до убеђења, да с те стране нема никакве стварне опасности за Србију. Румунија већ сад илаћа велике гаранције за своје жељезнице, а кад се сагради и линија Букурешт-Црна Вода, онда ће плаћати