Otadžbina

618

ТАРИФНО ПИТАЊЕ

Орбија је мала самостална земља, која има пуно разлога, да се чува од сувишног уједињена њених економних интереса са економним интересима једне снажне државе, као што је Аустро-Угарска. Економна зависност почиње са уравнањем трговачких интереса. Сва модерна завојевања почела су са економним подчињавањем. Онажне државе увлаче слабије, на које су бациле своје око, у круг својих економних интереса. Немачка, како је на чело њене управе стао кнез Бисмарк, непрестано остварује своју тежњу, да све омање западне независне државе потчини осудном економном упливу Немачке царевине. Луксенбург, Швајцарска, Холандија, Ханзијске вароши и др. државице, наведене мудром политиком немачког канцелара у економну солидарност с нема т жом царевином стоје, ближе или даље, на прагу опасности да дођу у политичку потчињеност Немачке царевине. Па као што је правац Немачке политике, нарочито од берлинског конгреса, у свему од највећег утицаја у Аустро-Угарској, тако је тај правац меродаван и за економну политику Аустро-Угарске према Србији и осталим народима на балканском полуострову. Ово се опажа још од онога времена, када је гроФ Андраши, закључујући са Српским заступником у Берлину познату конвенцију од 26 јуна 1878. у тачки '2-гој, ставу 3-ћем предвидео, да се проучи питање о ђумручком савезу, који би се закључио између Србије и Аустро-Угареке. Аустро-Угарска је у овом случају потпунце копирала план кнеза Бизмарка према Холанду, коме се трудио да докаже корист од ступања у Немачки ђумручки савез. Но благодарећи увиђавности наших државника, а нарочито г. Ристића, Србија је се вешто измиголила испред отвореие замке: ступање у ђумручки савез са Аустро-Угарском. Аустро-Угарска, видев да јој није испао за руком први покушај према Србији, видев да од ђумручког савеза не може ништа да буде, употребила је други рецепат Немачког канцелара, онај на име, који је он употребио наспрам Швајцарске: покушава сада да увлачењем Србије у сферу својих жељезничких интереса, дје.јствује у правцу економног подчињавања. Отуда је и дошло да је она са Орбијом у жељезничком питању поступала „као сила према сили® што је дала Србија више повластица, него што је очекивао цео дипломатски свет. Тако ја тумачим оне олакшице и повластице, које нам је Аустро-Угарска пружила за наш транзитни и непосредни саобраћај кроз своју средину. Сада настаје питање: хоћемо ли имати довољно снаге и вештине да се оградимо и противу овога другога покушаја на нашу с-удбину? Одговор је на питање тежи, него што