Otadžbina

ТАРИФНО ПИТАЊЕ

619

се на први мах чини. Треба нам много и разноврсних снага, треба нам млого што шта учинити па да се спасемо. Многи услови стоје изван домашаја наше снаге па шта више и наше воље. Међу прве од отих услова вал>а рачунати свезу наше жељезнице са Солуном, а одма за овим: економни савез свију омааих балканских земаља: Србије, Бугарске, 1'рчке, Црне Горе и Румуније. И Турска царевина треба да уђе у овај савез, јер према њој немамо се бојати никаквог опасног надмоћија. Ово би био пут којим би омање балканске државе, против којих је наперена садашња Аустро-Угарска-Немачка економна политика, могле да сачувају своју политичку самосталност и да осигурају своју будућност. Географски положај, културно стање, трговачки интереси, индустријски полет — све ово треба да гони балканске државице на живо старање, да приступе збиљском раду за осигурање своје скупо стечене самосталности. Свака за се је немоћна да се бори противу силне царевине, као што је Аустро Угарска. Немоћ ова није само у погледу Физичке снаге него је још јача у погледу на економна срества, којима располаже једна и друга страна. Докле Аусгро-Угарска има бродопловних река, и морских обала и јако морнарство и мрежу железничких путова и индустрију која је дорасла до извозне снаге, дотле у земљама узетој свакој на посе, на које је њена економна политичка наперена, или тога нн како нема, или га има у малом облику. Ако се све ове земље удруже, било у облику ђумручког савеза бидо у Форми повољних железничких и трговачких уговора, било односно пловидбе по заједничким пловним рекама, онда ће оне све укупно имати толико услова и снаге, да ће се моћи успешно одупрети навали, која ће стално а у промењивим облицима кидисавати противу њих са стране АустроУгарске непосредно, а са стране Немачке царевине посредно. Ако Турска царевина добро схваћа свој економно-политични интерес, она ће и сама приступити природном савезу својих младих суседа; а користан почетак и по себе и по нас треба да учини отварањем пруге Солун-Врања. У том случају ми би већ дошли у срећан ноложај до не чинимо употребу од свију оних олакшица и повластица, које нам пружа наша жељезничка конвенција за транзитни и непосредни саобраћај кроз Аустро-Угарску и са њом. Што се јаче будемо ослобођали саобраћаја са Аустро-Угарском и кроз њу, све ћемо већма чинити услуге нашој економној будућности. Садашњост може одо тога у неколико да пати. Али код оваких огромних питања као што је еманципација наше економне политике, мора се имати у виду: како ће се осигурати самостални економни