Otadžbina

СУЖАЊ У ТУЂИНИ

Браћа се боре, — а ти далеко Усамљен, мртав за цео свет .... Окови тешки притисли груди, У црне здине — живот ти клет. Када се диже старо и младо Да се остваре младоСти сни, А твој те џелат још више кињи Велећ' о браћи: „бедници ти!" „Буне се — да је слободе душмаи „Господар, „нама" ко добар знан, „Ал' он ће све те буновне главе „Згазити, смрвит' за један д;ш"! Џелат се смеје . . . Ко сушта пакост На сужња баца још један глед, И оде гордо . . . Реза се спусти . . . Очајник оста жалостан . . . блед. Па баци очи сузама пуне На мало окно, радост му сву, Гледајућ' небу облака витлац И тице мале летеће ту. Уздахну сетно: „верни ми друзи, „Суморног жића, ускорте лет! „Носите поздрав на Јавор, Дрину, „Сужњика даљног — аманет свст." „Нека се држе јуначки, храбро, „Нека разпрште душмански вој; „Нека их прате братинског рода „Молитве тихе и славе пој!" Подиже руку, — звекнуше ланци . . . Сенуше очи . . . Задрхта вас . . . Клонуше руке . . . а дах се крати, С усана бледих губи се глас . . . . И тек што јоште изусти речи: „Од смрти, боже, спаси ме сад —