Otadžbina

76

СУЖАЊ У ТУЂИНИ

„Само док чујем веселе гласе: „Слободан Срб је и Призрен град" Сруши се на тле с уздахом задњим; А у том стику, ланаца звек Био је, више самртне песме: Сужњеве туге и наде јек! ЈА. уов. ^ орђевић — ЈТ ризренац, ПОГЛЕД НА НАШЕ ЗАДУЖЕЊЕ И ОТПЛАТУ ДРЖАВНОГА ДУГА

Година 1876 значајна је у новој Исторнји Србије и ио томе, што је те године првн пут у партијалнику државне касе српске забележена рубрика а дугује. п Политични живот кнежевине у границама између Суповца, Дражевца, Дунава и Саве, Дрине и Тимока беше живот у живом организму, но притешњен у једном органу српскога живља. Србија — срце српства — свесна своје мисије, имала је да бира: или да нађе одушке животу своме у проширењу свога организма, или да остави случају, да реши њену судбину. Сви знамо нашта се Србија решпла, ми смо учесници у извршењу тога решења. Србија је проширена. Из крви и жртава ?нених синова поникла је проширена независна Србија. Крвоток Србије нашао је природну одушку. Србија је излечена; она је за своје оздрављење поднела многе жртве. У стању болести, у неизмерној трзавици беше се напрегла да као добра мати нађе лека својим синовима. Србија није питала: шта коштају лекови. Сад је криза прошла. Добра мати, добра је и