Otadžbina

ПОГЛЕД НА НА.ШЕ ЗаДУЖЕЊЕ И ОТПЛАТУ ДРЖАВНОГА ДУГА 87

Још да споменемо једну околност, која заслужује да се објасни. Кључ закона из 27 јануара 1880 налази се у члану 4, у коме је изложена таблица приреза. Ова таблица удешења је према потреби, која се у току ове године мора намирити, т. ј. према суми интереса, који је остао неизмирен за прошле четири године. Та је сума огромна, Она износи, као што смо навели, 3,300.000 динара. С тога је и сума приреза доста осетна. Ако се од сада покажу други извори из којих би се такође могла црпсти сретства, за одужење државнога дуга, онда се ова таблица може свести по извесној процентуалној мери на мање, — разуме се законодавним путем. Ако закону о изворима за одужење државнога дуга од 27 јан. 1880 год. буде суђено, да до краја сам извлачи отплаћивање, може се очекивати да ће Србија за 12 до 15 година отплатити све своје дугове, које је учинила у рату за ослобођење и независност. Но свакако не би требало оставити да сав дуг падне на терет непосредном давању. Наша Финансијска управа треба да се постара, да нађе посредне изворе, из којих би се могла прибављати сретства, за олакшање отплаћивања. Посредна давања лакша су и не носе на себи жиг изнудне тражбине. Све државе теже да отворе што више извора за посредна давања, а да олашкају непосредно оптерећавање. Тако, н. пр. у Грчкој је приход од посредних данака већи него од непосредних, а у Румунији је скоро подједнака сразмера између једних и других. У нас не само да су непосредни данци у несразмери са посредним, него су они у 60% већи од ових. То нити може, нити треба за дуго да остане. Има и у нао извора за непосредне тражбине. Треба их само проучити па експлоатисати. Велику услугу у овом погледу могло би да нам учини наше статистичко одељење. ^ Зукашин ј. ЈТетровић.