Otadžbina

662

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

Ми смо се овде дотакли зетско-млетачке војне само с тога, што се у њу у неколико мешао и деспот Стеван. По ономе, што се о тој војни зна, види се, да је он марљиво избегавао оружан сукоб с Млечићима, но да се, у први мах, док се у бољим околностима налазио (1 405 — 1 408) ограиичавао цигло на посредовање у корист Баошину (1 406, 1 40 7, 1408), а доцније (1 409 -1412), кад се и сам уплео у унутарње и спољашње ратове, да није ни то чинио. 62 Веома срдачни одношаји владали су између Србије и дубровачке ошптине у исто доба. Како је нежно осећала према Стевану та племенита општина, види се из одговора, који му је, 3 новембра 1 408, послала на молбу: да му пошл-,е једног лекара, да га лечи, и позајми једну лађу, која ће одвести српске посланике у Млетке. Тај одговор у целости гласи: „Славному и велеможному господину десиоту Стевану, по милости божјој господину све српске земље и Подунавља, од дубровачког кнеза, властеле и све општине прељубазно и свесрдачно поздравље. Бог госнод и пречиста (богородица) нек учине, да ово и свако (наше) писмо затече ваше господство здраво и у свем славно и добро ; а ми , по њихној милости, добро смо. Пређашње писмо господства ти примисмо и разумесмо, што нам ваша милост писа : да вам пуштимо и пошљемо једнога од наших лекара, јер ]е иотребан тамо за ваше здравље. Господине, ако бисмо говорили речју, господ бог боље зна жељу и мисао нашу. Што би било за здравље и добро госиодства ти, не са мо лепара, иего и од нашега живота, што би се могло, открњили бисмо и са сваким иоштовањем ириложили вашем даљем, дугом и добром животу. И ето пустили смо лекара, 62 С јесени 1409, страховали су Млечићи, да не би Јелена, ако би се вратнла из Млегака не нзмцрнвши се с п.има, «с братом својим и осталим својим пријлтељима » нзвестила цара Мусулмана, да није с њима у миру, као што га је њихов посланик известио био (Гл. XII, 289). Вредно је епоменутп, да се и брат деспотов, Вук, 1410, обраНау млетачкој влади с молбом , да се пзмири с Бмошом и Јеленом (II). 300 — Зо1).