Otadžbina

ШТА ЈЕ ТО МОНВЗАМ?

669

молекилаизнутра. Најсавршенији аноргапски индивидуалитет, нристал, расте, кад се делићи на делиће наслажу с поља једно за другим иа чврсто и већ постојо^е кристално тело. Најнееавршенији органски индивидуалитет, Монер , расте кад делићи за дслићима продиру с поља једно за другим , и асимилирају се чврсто са течним телом пласмс. Ова се асимплација оснива на томе, што се између већ постојећих пластидула образују из примљених хранећивих течности нове пластидуле. Чврсто-течно агрегатно стане органско материје, јесте први услов за ово особнто растењс, а прави узрок њен јесте молекиларна структура угљених јединења. Ово интусусцептично растење, које се находи код свију организама, и које аноргани немају, објашњава се у.једно храњењем и променом материје, чиме се уједно разликују и прве од других. Ово интусусцептично растење зависи пре свега још и од „животних појава", који важе као најважнији Фактор органског развића, н које ћемо ми за то моратн подробније посматратп, а то је: умножавање и са њнм спојено наслеђе „Нема сумње, да умножавање пре свију Функција карактерише организме од аноргана. Јер само умножавањем н наслеђем, које ми сматрамо као неопходнн и интегрирајући део умножавања , могуће је одржавање оргапских видова и племена, они остају у читавом ничу генерацпја заједнички саојене сталним промепама индивидуа" и т. д. „Умножавање (алођење) јс растење индивидуе изнад његове индивидуалне мере. Нчслеђе је аренагиање аокретања пластидуле. Плођење може бити полно и бесполно. Ђ Полно плођење — вели Хенел даље — није ништа друго, до сраш/1ивање двају аластида, ноје су се развијеном аоделом рада својих иластидула разнолино разеиле." ,,Наслеђе је иамКење аластидуле, варијабилитет је снага схеаћања њеног, а| Оваквих нокушаја, којима се хтело сви природни појави меха, нички да објасне и сведу на „дејствујуће узроке" (саизае еГПс1еп1;е8), било је ,још у прошлом веку од стране Мауаертуса и Дидера, ова последњн био је сурадцик н оснлвач „Еициклопедије" (Епсус1оресПе ои БгеИопаЈге гајзоппе с!ев всЈепсез , с1еа аНз ек с1ез теИегв); он је доказивао такође да сва материја имаде у себи и осећање, које код животиња постаје свесно, и изазива мишљење. Но ако пођемо даље, ми ћемо видети да је чак и Питагора учио, да је дух (душа и осећање) у свима стварима , душа је , вели он, затворена у телу , тело је тамница душе. И Карнери мисли, да је монизам „најстарија хи1 Видп изредно делце знаменитог природљака проф. Хекела : <[РеПдеџеегз <јег Р1аз1Ши1е ос!ег сНе ^УеНепгеиЈЈип^ с1ег Еећепз1ћеЦсћеп. Ет Уегвисћ хиг тесћацјвсћеп Егк1агии§ с1ег е]етешагеп Еп1»1ске1ш1§8-Уогцап§е.« 180С.