Otadžbina

И 3 П030РИШТА ЕРНАНИ ИтЛИ КАСТИсЉАНСКА ЧАСТ ДРАМА У б ЧИНАОВА ОД ВИКТОРА ИгА, ПРБВЕО М. ПкЈПНОВИЋ. Има писаца, чија се дела чим угледају света нестрпљивом журбом растурају и још влажна од штампања читају, која нико, па ни сами равнодушни гурмани не одлажу за часове одмора, за која сс напушта сваки рад и заборавља свака брига. Виктор Иго, један је од тих сретних. Мржен и љубљен, он није никоме равнодушан. Пријатељи као и непријатељи не могу на ино, већ му се днвити морају. Никад, па ни сад при дубокој његовој старости непријатељи његови код најдубљег чепркања по његовим делима , не нађошс трагове клонулссти и староети, а много мање усиљаваља у његовај песничкој машти. Ни прогонство, ни најкивније мрачњачке потере не могоше саломити н.егову ватрену мржњу против тираније и властољубивих парвенија. Његов пегаз био је шта више , све то живда ватра у колико на већу заузданост и стегу наилажаше. У двадесетој евојој години, лиричким почетцима присвојио је већ опште неоспорно право генија. Око младе инспириране главе , са челом на коме надземна збиља генија борављаше, искупило се у брзо једно мало коло генијалних вештака свију струка, којима беху додијале стеге рутпне. У том колу самих стварајућих духова, винуо се и Игов дух, на онаке еликарске, архитектонске и археолошке тајне сФере , које су недогледне застрашеним мозговима. На његовим исполикским ваздушним кулама наслагали су пеустрашими његопи млађи сваки по један камен. II тако се створила романтичка школа, која је избацила први метак на књижевну Фрапцуску Вастиљу и затрубила узбуну против сваке тираније. На Ернанија саломљене су све 'абље против те школе. Ни једно приказивање каетиљанске части, није прошло без стотину разбијених глава. Двадесет и пет нуних година водио се најномамнији бој, док не изгибоше оба табора , а на бојишту не оста још Иго сам, да као деда потпомогне и упути на прави пут своју чилу упучад. Простор листа не допушта нам , да опширије