Otadžbina

14

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

у Букурешту да се придружи својим друговима, те да да осетити влади румунској озбиљну оиасност , којој се она излаже, ако продужи одбијати тако законито захтеваље сузерене силе. У овим тешким околностима био је од пресудног значења по судбину нашег оружја корак , који је кнез Михаил учинио. 4. Дек. обрати се он телеграФом и вел. везиру и министрима спољних послова гарантних сила. У овим телеграми.ма кнез одбија од себе подозрење због набавке оружја; позива се на своју лојалност у поштоваљу обавеза, и изјашњава се, да набавку не треба сматрати као припрему ратну , нити као акат непријатељства против сузерена, но само као потребу реда и јавне сигурности. Кнез моли, да се његово објашњење праведно оцени. Брзо почну стизати у Београд телеграФом одговорп на изјаву кнеза Михаила. Велики везир јавља, да је он о истоме предмету писао кнезу поштом и да очекује његов одговор. Смисао и тон одговара енглеског био је врло опор и немио. Лорд Русел, одговарајући преко конзула свога, каже: (( изјавите г. Гарашанину, да све и да је влада кнеза Михаила сасвим независна, не би она опет имала права, да се спрема за нападање на суседну државу. Каквих доказа он има, да порта неће да изврпш решења цариградске конФеренције? А хоће ли он да их изврши? Ако кнез Мнхаил не извршч своје обавезе, он ризикује, да види, како ће се против њега појавити тегобе, које ће му бити иогибелне (фаталне )." Овако је претио енглески министар. Но он је доцније писмом, које је управио на Лонгворта, покушао да ублажи своје претње, којима се он, у осталом, радо служио према хришћанима на истоку. Он у томе ппсму објашњава, да је узрок. подозрењу, на које се жали кнез у своме телеграму, вели ка количина. оружја, које је иренесено иреко Влагике, и тајност његовог иронашања. (( Да се, вели, кнез обратио