Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

23

би се претресале само уображене ствари. Готовп смо дакле, да успокојимо Порту, да за њу од такве установе нема никакве опасности. Француска је још у Канлишкој конФеренцији одсудно сузбијала све покушаје , који су били управл^ени против установе, која је наша узданица, па је лако појмити, да она ни сад није могла усвојити преглог гроФа Рехберга који је смерао, да јој зада самртан удар. И ако је дакле енглеска влзда пристала на аустријски предлог без предохране , Француска га није хтела усвојити са оним принудним изразима, у којима су биле Формуловане оне четири тачке. Друен де Луис прими, истина, предлог у основу, али препоручи посланику у Цариграду, да га састави у духу, који би био сагласан са дојакошњим назорима француске владе. Под вештим пером Мутијевим, које нам је још у Канлиџи учинило не малих услуга, преобразе се оне опоре четири тачке у пријатељске савете. Ту је речено, да је Француска влада са задовољством узела на знање уверења садржана у телеграму кнеза Михаила од У, в Дек.; да је кнез, одбијајући подозрења, као да има нападних намера, дао нов доказ свога поштовања према решењима гарантних сила , и да се он , без сумње , неће устезати , да изиђе на сусрет иреокуиацији (плашњи) портиној, приставши на пријатељске преговоре са њом на основу члана XI. цариградског протокола. 1 Француски посланик био је већ и послао ову ноту своме консулу у Београд с препоруком , да је преда, кад остали његови другови буду учинили сличан корак. Но мени није познато, да је било он, било ма који други консул, учинио какав корак у томе смислу. По свој прилици морала је Аустрија, а са њом и Енглеска, сасвим напустити свој пројекат, кад је видела, како је он ка мало сведен у пројекту француском, а још на мање у

1 Подвучене речн показују раз.шку пзмеђу назора франиуоких и аустријскпх.